Zadirkivanje kao testiranje društvene veze
Zadirkivanje može biti znak sviđanja, konstuktivna kritika ili okrutno spuštanje na zemlju. Može predstavljati i polu-takmičarsku usmenu igru, u kojoj igrači međusobno testiraju sposobnost da se ostane smiren prilikom provociranja i uzvrati na dovitljiv način. Klasičan primer za to je međusobno prepucavanje američke dece u urbanim četvrtima o tome koliko je debela ili promiskuitetna nečija majka.
Ponekada je zadirkivanje dvosmisleno i samo od reakcije mete zavisi hoće li postati vrsta zlostavljanja i verbalnog nasilja ili će ona uspeti da ga pretvori u svoju prednost.
Ponekada je zadirkivanje dvosmisleno i samo od reakcije mete zavisi hoće li postati vrsta zlostavljanja i verbalnog nasilja ili će ona uspeti da ga pretvori u svoju prednost. Psiholog Pegi Miler, autorka knjige o zadirkivanju kao načinu socijalizacije i usmene igre, daje karakterističan primer devojčice koju su školski drugovi zadirkivali zbog toga što je siromašna i ima pravo na besplatan školski ručak. Umesto da se naduri i prijavi ovo kao slučaj vršnjačkog nasilja, ona je odlučila da ne izigrava žrtvu već ovo zadirkivanje tretira kao izazov. Njen odgovor je bio “Samo ste ljubomorni što ja dobijam nešto besplatno a vi ne. Mmmm ala je ovo ukusno, vidi samo ovaj puding! Nadam se da uživate u svojoj bajatoj salami iz maminog sendviča.” Čak su se i servirke smejale, a zadirkivačima su zapušena usta. Na taj način je ova dovitljiva devojčica pretvorila potencijalno zlostavljanje u igru u kojoj je pobedila i osvojila viši status u grupi umesto nižeg, koji je zadirkivanje trebalo da joj nametne.
Prevela: Jovana Papan
Izvor: Psychology Today
