Kad dete neće da prohoda
Kad dete, iz nepoznatih razloga, ne prohoda kada mu za to dođe vreme, u našem narodu roditelji i rođaci deteta u tom slučaju često preduzimaju magijske mere koje bi trebalo da mu pomognu da načini prve korake.
Da bi dete prohodalo, ono se često prevodi preko nekog predmeta. U gornjoj Krajini dete koje nije prohodalo valja prevesti preko slepčevog štapa. U istom kraju čine i sledeće: u mladu nedelju, pre sunca, uzmu kupinu koja je na obe strane grane u zemlju urasla, stave je na kućni prag, „pa se polagašno pro nje prevede dete“.
Rađanje i vaspitavanje dece na Balkanu
U Metohiji, „ako dete ne pro’oda na vreme, valja ga u mladu nedelju triput obrnut oko kuće u vreći od kostreti (kozje dlake)“. Na Kosovu, takođe u mladu nedelju, pre sunca, dete metnu na lopatu, „pa ga tri puta obnesu oko kuće, jedni vukuć lopatu, a drugi držeći dete i govoreći: ’Baci leskovo, uzmi drenovo!“
U slučaju pomenute nevolje, detetu se još, kao magijska pomoć, mesi kravaj (hlepčić). „Ispečen kravaj iznesu pred dete, a njemu dadu drenov prutić. Žena s kravajem veli mu: ’Baci leskove, uzmi drenove!’“ Kravajem, poznatim obrednim hlebom, kao i spomenutom basmom, detetu se sugeriše da otpočne hodanje, odnosno da mu noge postanu sigurnije i snažnije, te da što pre učini prve željene korake.
Kada dete krene prohoda, u selima jugozapadnog Stiga, majka sipa za njim vodu, da bi ono „išlo brzo kao voda“. Često se vrši i obred presecanja traga,užeta ili tovara, da bi dete dalje dobro napredovalo u veštini hodanja. „Presecanje traga vrši se uvek metalnim predmetom na taj način što se ispred deteta povuče linija kad se zapazi da je počelo da hoda“.
