Zašto postoje bake?

Ova hipoteza pokušava da objasni i drugu zagonetku: zašto ljudi imaju kraće intervale između porođaja u odnosu na druge primate? Ženke šimpanzi, na primer, čekaju pet ili šest godina sa novom trudnoćom, dok žene mogu da zatrudne praktično čim se porode. Prema ovoj teoriji, starije žene su evolutivno shvatile da treba da provode vreme sa decom svoje dece, kako bi mlađe žene mogle da nastave da rađaju.

Ali, „efekat baki“ je promenio ljude i na drugi način, time što je počeo da raste mozak. Ne samo da se produžavao životni vek, već i svaka njegova faza. Tako su deca duže mogla da ostanu deca, što je njihovom mozgu dozvolilo da razviju kompleksniju neuralnu arhitekturu.

Nisu svi prihvatili ovu prilično feminističku teoriju naše evolutivne istorije. Antropolozi su joj se isprva podsmevali, jer potpuno priše muškarca-lovca sa slike. Jer, da bi se mozak razvio, potrebne su i kalorije, a one su dolazile iz mesa koje donesu lovci.

Stvari koje babe i dede ne smeju da rade

Ali, dve decenije kasnije, hipoteza je postala dominantna u objašnjenju zašto živimo toliko dugo i zašto smo toliko pametni. Objasnila je, u suštini, kako smo postali zaista ljudi. I, možda i najvažnije, sugerisala da ono što se trenutno događa u Americi, Evropi, pa i kod nas – sve više ljudi u „trećem dobu“ – predstavlja šansu, a ne katastrofu. Samo je važno kako će se taj resurs iskoristiti. Primera radi, jedna škola u Americi, koja je bila na lošem glasu zbog kriminala, uspela je da smanji kriminal i to samo tako što su 15 časova nedeljno u učionici bili i penzioneri. Istraživanje je pokazalo da su deca bila i vrednija i marljivija, jer su – svesno ili ne – želela da dobijaju pohvale od starijih ljudi.

Izvor: Nedeljnik

Babe i dede su zakon