Zašto postoje bake?

Osamdesetih godina, američki antropolog Kristen Houks i njeno dvoje kolega su na severu Tanzanije, našli čuvenu „hipotezu o bakama“, koja kaže da starije žene ne pomažu samo unucima, već im i produžavaju život i podaruju bolje zdravlje. Tek sada, u doba kada penzioneri postaju najbrojnija „kasta“, ova teorija dobija na značaju.

Pitanje iz naslova nije baš toliko bezosećajno koliko na prvi pogled deluje. Iz ugla gledanja sebičnog gena, živa bića bi trebalo da umru čim izgube moć da se množe. Muškarac može da pravi bebe celog života, čak i ako mu sperma, kada je star, gubi brzinu i genetsku čvrstinu. Žena nadživi svoje „reproduktivno umeće“ za oko 20 g

Baka-efekat: Život uz unuke i redovne obaveze duži je za šest godina

odina, što ne radi skoro nijedan drugi sisar u prirodi, sem nekoliko vrsta kitova.

Osim što su, strogo naučno posmatrano, jedna od čudnijih stvari u životinjskom carstvu, žene posle menopauze nemaju nikakvu genetsku korist. U nekim plemenima u Latinskoj Americi još postoji vrsta lapota, koja se primenjuje na starije žene. Naravno, u modernim društvima s eto ne događa, ali činjenica da žene doživljavaju poznu starost je evolutivna misterija koja zahteva objašnjenje.

Neki naučnici tvrdili su da žene nisu preživljavale menopauzu sve do 19. veka. Ali, iako je činjenica da su ranije ljudi umirali mlađi, to više nije teza kojom barata moderna nauka. Pa ipak, zašto žene prestaju da budu plodne tako rano? Godine 1957. biolog Džordž Vilijams izneo je hipotezu po kojoj sredovečnim ženama treba „vreme bez beba“ kako bi njihovo najmlađe dete moglo da poraste uz njihovu pomoć. Osamdesetih godina, američki antropolog Kristen Houks i njeno dvoje kolega su na severu Tanzanije, kod plemena Hadza, našli drugo objašnjenje: to je čuvena „hipoteza o bakama“, koja kaže da žene ne pomažu samo svojoj deci, već i deci svoje dece, i da im na taj način produžavaju život, i podaruju bolje zdravlje.