Marta Nusbaum je američki filozof, profesor je na univerzitetu u Čikagu i jako je cenjena u svetskim naučnim krugovima u svojoj interpretaciji ljudske potrage za srećom.
Piše: Ivana Stojanov
Marta Nusbaum je američki filozof, profesor je na univerzitetu u Čikagu. Ova žena, koja je jako cenjena u svetskim naučnim krugovima je u svojoj interpretaciji ljudske potrage za srećom i odgovorima gde je treba potražiti, izgovorila veliku istinu o agresiji među tinejdžerima, koja bi mogla da ponudi odgovor na pitanje – zašto su klinci toliko agresivni.
– Ne mrzite svoj unutrašnji svet. To je moj prvi i osnovni savet koji bih vam ponudila… Naše društvo uvek gleda površinu, kako izgledaju stvari. Privlače nas najnovije stvari, poslednji tračevi, nove prilike za samopotvrđivanje i statusni simboli. Ali svi život počinjemo kao bespomoćne bebe, čija udobnost, ishrana, preživljavanje zavise od drugih.
Čak i kada razvijemo svoje veštine i nezavisnost, uvek ostanemo jako slabi i nekompletni, zavisni od drugih i od nesigurnog sveta, bez obzira šta sve možemo da postignemo. Dok odrastamo, svi razvijamo širom spektar emocija koje odgovaraju tome: strah da će se desiti loše stvari i da ćemo biti bespomoćni da ih pobedimo; ljubav za one koji nam pomažu i podržavaju nas; bol kada izgubimo voljeno biće; nadamo se dobrim stvarima u budućnosti; besni smo kada neko ošteti nešto do čega nam je stalo.
Naš emotivni život je mapa naše nepotpunosti – biće bez ikakvih potreba nikada ne bi imalo razloge za strah, bol, nadu ili bes. Baš iz tog razloga se često stidimo svojih emocija, potreba, zavisnosti. Možda se muškarci u našem društvu posebno plaše da će biti ismejani jer su nekompletni i zavisni, jer im glavni imidž muževnosti govori da bi trebalo da budu samozadovoljni i dominantni.
Zato ljudi beže iz svog unutrašnjeg sveta osećanja i savladavanja ličnih emotivnih iskustava.
Aktuelna psihološka literatura o životu dečaka u Americi pokazuje da je velika većina tih dečaka nesposobna da govori o tome kako se osećaju i kako se osećaju drugi – jer su naučili da će biti ismejani zbog osećanja i potreba, pa ih potiskuju u sebe. To znači da oni ne znaju kako da se izbore sa sopstvenim emocijama ili kako da ih prenesu drugima.
Kada su uplašeni, ne znaju kako to da kažu, ili bar postanu u potpunosti svesni toga. Često svoje strahove pretvaraju u agresiju. Često ih ovaj nedostatak bogatog unutrašnjeg života katapultira u depresiju kasnije u životu.
Svi ćemo se suočiti sa bolešću, gubitkom, starenjem i nismo svi pripremljeni na te neizbežne događaje, u svetu koji nam diktira da razmišljamo samo eksterno i da sebe vrednujemo po onome šta materijalno posedujemo.
Šta je lek za ove bolesti? Ljubav prema sebi koja se ne smanjuje zbog zahtevnih i nepotpunih delova bića, već ih prihvata sa interesovanjem i radoznalošću, pokušava da razvije jezik kojim će razgovarati o potrebama i osećanjima.
Pričanje priča igra veliku ulogu u procesu razvoja. Dok pričamo priče o životima drugih, učimo da zamišljamo kako bi druga osoba reagovala na različite događaje. U isto vreme se identifikujemo sa drugim bićem, i učimo nešto o sebi.
Što smo stariji, nalećemo na sve kompleksnije priče – u književosti, filmu, umetnosti, muzici, koje nam daju bogatiji i suptiliniji pogled na ljudske emocije i na naš unutrašnji svet.
Zato je moj drugi savet, jako blizak prvom – čitajte gomilu priča, slušajte mnogo muzike i mislite šta priče na koje ste naišli znače za vaš život i onih koje volite. Na taj način nećete biti sami sa praznim sobom, imaćete nov, bogat unutrašnji život i mnogo više mogućnosti prave komunikacije s drugima.
Izvor: Noizz.rs
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Dr Zoran Milivojević: Zašto se brakovi u Srbiji raspadaju?
“Birajući partnera, ne slušajte samo srce, spojite srce s mozgom. Osoba koju volim i veza dve su odvojene kategorije”, govori Milivojević, citirajući Stanislava Feldmana. “Često kad nađemo osobu koju volimo mislimo da će...
Dečji biseri: Moja mama je terminator, radi na terminalu
Kako se svakodnevno druži sa skoro tri desetine mališana, učiteljica Ivana Bošnjak Bošnjak neke od najvećih bisera svojih učenika podelila sa nama Deca su odgovarala na pitanja šta je to...
Pravda za baku
Autor: Zoran Milivojević Možda ste već videli kratki video raširen na društvenim mrežama i objavljen u nekim novinama, u kojem je policija na ulici zaustavila gospođu stariju od 70 godina,...
Kako ostati normalan u karantinu?
Sve znate. Informacije stižu sa svih strana. Tačne informacije, lažne informacije. Previše informacija. Policijski čas. Karantin. Pandemija. Strah. Panika. Neizvesnost. Očaj. Usamljenost. Bespomoćnost. Bes. Da li je normalno u ovakvim okolnostima osećati...
Nema komentara.