Ako želite da vam dete bude zdravo u životu, dobre bakterije u crevima su jedan od ključih faktora. Crevne bakterije, tzv. mikrobiom pomažu nam da kontrilošemo sopstveni imuni sistem, utiču na našu težinu pa čak i na raspoloženje. Neravnoteža mikrobioma danas se sve više dovodi u vezu sa alergijama, gojaznošću, mentalnim bolestima i autizmom.
Erika Sonenberg, mikrobiolog sa Univerziteta Stenford i jedan od vodećih svetskih stručnjaka za crevnu floru predlaže pet strategija koje će podstaći bujanje korisnih bakterija u crevima i obezbediti bolje zdravlje deteta.
Za razliku od našeg genoma, koji je nepromenljiv, mikrobiom u mnogome zavisi od načina života i okoline, a najpodložniji je promenama u detinjstvu. Do trentka kada dete krene u školu, mikrobiom je u mnogome već oformljen i jedva da se menja u narednim godinama, decenijama, pa čak i do kraja života. Srećom, podsticanje razvoja dobrih crevnih bakterija u detinjstvu nije toliko teško:
1. Hranite dobre bakterije
One bujaju kada ih hranite biljnim vlaknima, složenim ugljenim hidratima iz biljaka. Šta se dešava ako crevne bakterije ne dobijaju dovoljno vlakana? Počinju da jedu sluzavi zaštitni omotač koji štiti unutrašnje zidove creva. Ako se bakterije previše približe samim zidovima, mogu da uzbune imuni sistem i dovedu do upalnih procesa, koji kasnije mogu prerasti u alergije, astmu i upalne bolesti creva. Dajte detetu mnogo voća, povrća, celih žitarica, orašastih plodova i mahinarki, i bićete sigurni da će njegov mikrobiom biti dobro nahranjen.
Dr Erika Sonenberg kaže da je svoje ćerke naučila da imaju „ljubimca“ u stomaku o kome je potrebno brinuti, pa im zato ne pada teško da pojedu tanjih pun povrća.
