Upotreba ekrana dovodi do strukturnih promena u mozgu male dece

Upotreba ekrana je izuzetno rasprostranjena i stalno raste kako u domovima, tako i u ustanovama za čuvanje dece i školama, u sve ranijem uzrastu

Studija, objavljena u JAMA Pediatrics, pokazala je da deca koja provode više vremena ispred ekrana imaju slabiju strukturnu povezanost u delovima mozga zaduženim za jezičke veštine, mentalnu kontrolu i samokontrolu. Ova deca takođe imaju slabije rezultate na testovima jezičkih sposobnosti i pismenosti.

Istraživači iz Medicinskog centra Dečije bolnice u Sisinatiju koristili su smernice Američke pedijatrijske akademije (AAP), koje u obzir uzimaju ne samo vreme provedeno ispred ekrana, već i njihovu dostupnost, uključujući i mobilne uređaje, zatim sadržaje koje deca prate, kao i  s kim su i u kakvoj interakciji tokom korišćenja uređaja.

„Ova studija postavlja pitanje da li bar neki aspekti upotrebe medija u ranom detinjstvu negativno utiču tokom ovih formativnig godina u razvoju mozga“, kaže dr Džon Haton, direktor Centra za istraživanja čitanja i pismenosti pri Dečijoj bolnici u Sinsinatiju, i vođa ove studije. „Mada ne možemo još uvek utvrdimo da su ekrani direktni uzročnici ovih stukturalnih promena i da li ovi razvojni rizici imaju trajne posledice, naši nalazi ukazuju na potrebu za daljim istraživanjima, kako bi se bolje shvatio uticaj ekrana i utvrdilo gde treba postaviti granicu u korišćenju tehnologije“.

U studiji je učestvovalo 47 zdrave dece uzrasta od tri do pet godina, sa svojim roditeljima. Deci su testirane kognitivne sposobnosti uz praćenje strukturne povezanosti bele mase u mozgu pomoću magnetne rezonance. Roditelji su davali podatke o količini vremena koje dete provodi pred ekranima i načinu upotrebe digitalnih medija. Zatim su rezultati skeniranja upoređivani sa izloženošću deteta ekranima.

Naučnici su utvrdili da:

• Što je više vremena pred ekranima, to su detetova sposobnost jezičkog izražavanja, brzog imenovanja predmeta i predispozicije za učenje čitanja i pisanja – na nižem nivou.
• Što je više vremena pred ekranima, dete ima slabiju strukturnu povezanost bele mase u mozgu, što negativno utiče na mijelinaciju – proces kojim se oblogom izoluju nervne ćelije, što omogućava da nervni impulsi putuju brže i lakše. Ovo ima posledice na govorne veštine i pismenost.

Upotreba ekrana je izuzetno rasprostranjena i stalno raste kako u domovima, tako i u ustanovama za čuvanje dece i školama, u sve ranijem uzrastu, što zahteva bolje razumevanje uticaja ekrana na mozak u periodu intenzivnog razvoja, kako bi se mogla postaviti ograničenja kroz zdravstvene i obrazovne politike, poruka je naučnika.

Psi­ho­lo­zi upo­zo­ra­va­ju da je škol­skoj de­ci pa­žnja u po­sled­njoj de­ce­ni­ji opa­la za – po­lo­vi­nu

Izvor: Detinjarije.com