“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
Doneti dete na svet tek je prvi stepenik u preuzimanju odgovorne uloge roditeljstva. Dati svoj puni doprinos u procesu socijalizacije i razvoja samostalne ličnosti uz puno uvažavanje ličnih osobenosti, ali i moralnih načela – proces je koji traje godinama, i to bez pauza.
Kada disciplina prestaje da bude vaspitna metoda, a postaje nasilje? Na to pitanje odgovara istraživanje koje je uradila prof dr Jovana Škorić, a koje otkriva zabrinjavajuću svakodnevicu mnogih mladih sportista u Srbiji
Kada školsko zvono "odjavi" poslednji čas mnogim klincima aktivnosti tek počinju. Po danima se smenjuju časovi engleskog, gitare, fudbala, baleta, a vikend je rezervisan za plivanje. Jelena Holcer, psiholog kaže za portal "Super žena" da roditelji treba da shvate da je važnije od bilo kakve aktivnosti da sa svojim detetom provodete kvalitetno vreme. Osmeh, dodir i topla reč se podrazumevaju.
Mnogi roditelji kažu: Ako smo se mi mučili, ne moraju naša deca. Zamislite, oni rad doživljavaju kao muku. Rad u kome treba da se otkriva zadovoljstvo.
Kada dođu u kontakt sa prirodom, deca otkrivaju svoju snagu. Ako su zdrava deca, čak i mlađa od dve godine, jake konstitucije i dobro hranjena, mogu hodati kilometrima.
Kad slušate preporuke stručnjaka koji nas svakodnevno preko medija upozoravaju na opasnost od sunčanja, stiče se utisak da ni do poštanskog sandučeta ne smete otići bez debelog sloja kreme sa zaštitnim faktorom. Da li preteruju, dižući paniku bez osnova?
Gotovo svi đaci svakodnevno koriste bar jednu platformu za društveno umrežavanje. U proseku, svaki učenik ima oko četiri naloga na društvenim mrežama, pri čemu taj broj raste sa uzrastom pokazuje istraživanje u okviru projekta “Prevencija vršnjačkog nasilja u školama”
Početkom nove školske godine učenici, njihovi roditelji, nastavnici i škole suočavaju se sa nizom klasičnih problema i izazova - od izbora i nabavke udžbenika, formiranja odeljenja, usklađivanjem fonda i rasporeda časova, pa do kadrovskih, finansijskih i neizbežnih administrativnih zahteva.
