Veštačka inteligencija i algoritmi nastaviće da oblikuju svet u kojem će odrastati nove generacije. Ipak, budućnost nije unapred određena. Ona zavisi od toga da li ćemo decu učiti samo kako da koriste tehnologiju ili i kako da razumeju njen uticaj.
Dete nije problem, iako njegovo ponašanje ponekad jeste. Kako postaviti granicu, razumeti šta se događa i pomoći detetu da postupi drugačije — bez etiketa i bez odustajanja od odgovornosti.
Deca od roditelja i staratelja dobijaju temelje koji se kroz kasniji proces socijalizacije nadograđuju. Ne možemo, kao podrazumevano, očekivati od njih da u ranoj životnoj dobi pokažu nešto što im nismo pružili kao primer. Piše Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
Sve slabiji rezultati na testovima iz Srpskog jezika na Maloj maturi predstavljaju ozbiljan problem celom našem društvu, a ne samo nastavnicima Srpskog jezika, zbog toga što ukazuju na smanjivanje sposobnosti učenika da uče, pa čak i da misle.
Pre 50 godina znalo se ko je učitelj a ko učenik, ko je roditelj a ko dete, ko je mama a ko otac, a onda je došlo do preispitivanja tih uloga, što je imalo svoje posledice
Prilikom pukog učenja napamet dolazi još i do fatalne pojave da se sadržaji koji nisu ispravno ili su čak pogrešno shvaćeni stalnim ponavljanjem prilikom...
Kako se ponašamo sa svojom decom? Kako da nam deca izrastu u uravnotežene osobe? Čuveni Pajtonovac Džon Kliz i njegov psihoterapeut Robin Skiner u duhovitom dijalogu otkrivaju kako struktura porodica iz kojih smo potekli oblikuje naš život, i nude ohrabrenje i putokaz za ostvarivanje sreće.
Kako dete odrasta nemoćni roditelj počinje da shvata da postoji vaspitni problem koji raste zajedno sa detetom i razvojem njegove ličnosti. Sve to dovodi do još većeg osećanja krivice i stalnog pitanja: „Gde sam pogrešio?”, „Gde sam pogrešila?”
Najnoviji primer ove hipokrizije je hapšenje i odvođenje u zatvor američke majke iz Južne Karoline, Debre Hil, zbog “zločina” koji se sastoji u tome što je svojoj devetogodišnjoj ćerki dozvolila da se igra u parku sa drugaricama dok je ona na poslu.
Ljiljana Radenović je profesor filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao mama desetogodišnje Klare, za Detinjarije govori o svom roditeljskom iskustvu.
Novije studije pokazuju da deca koja odrastaju uz ljubimca imaju manje šanse da obole od alergija, ali i veće šanse da razvijaju neverbalnu komunikaciju
„Žene češće borave na plaži, kupaju se, nekada i u nehigijenskim vodama. Dugo borave u hladnoj vodi, mokri kupaći kostimi, sedenje na mokrom peškiru, nošenje neadekvatnog veša takođe, sve su to faktori koji su rizični za nastanak infekcije“
