I zaista se veoma brzo vraćam. Zatičem ga u kolima, kako sam ga i ostavila. Nije umro, niko ga nije kidnapovao, ni jedan auto nije udario u moj. Sve je u redu.
Tokom sledeće dve godine, vrlo često sam u sećanju premotavala u glavi taj dan, iznova i iznova. Pokušavala sam da se setim bilo čega sumnjivog, bilo čega što bi ukazivalo na agoniju koja će ugalopirati u moj život, i itekako ga obeležiti.
Kada smo sleteli u naš grad, pored prtljaga je stajao moj muž sa jednim od svojih karakterističnih izraza lica koji znače da sam napravila katastrofu: “Zovi odmah mamu.” samo je rekao.
Odmah sam je okrenula. Kada se vratila kući sa aerodroma gde nas je odvezla, ispred kuće je dočekao policijski auto.
„Tokom sledeće dve godine, vrlo često sam u sećanju premotavala u glavi taj dan, iznova i iznova. Pokušavala sam da se setim bilo čega sumnjivog, bilo čega što bi ukazivalo na agoniju koja će ugalopirati u moj život, i itekako ga obeležiti.“
Statistiku i crnu hroniku znam. Svake godine, 30 do 40 dece, obično mlađe od 6 godina, umre nakon što ih roditelji ostave same u kolima. Njihove smrti, obično gušenja ili toplotni udar, su zaista mučne i tragične. Uglavnom je u pitanju nemar, ali vrlo često uzrok je nesrećna okolnost ili promena rutine roditelja. Recimo, uvek majka uzima dete iz vrtića, ali se dogodi da to treba da uradi otac, koji ubrzo zaboravi da mu je dete u kolima. Ili suviše umoran i nečim drugim iznerviran roditelj u žurbi zaboravi na dete. Bila sam svesna razmera takvih tragedija, i kao i većina brižnih, anksioznih i previše zaštitnički nastrojenih roditelja, bila sam pažljiv roditelj koji vodi računa o svojoj deci. Deci koja su mu najveće blago i radost.
Isto tako znam, da auto već na 30 stepeni postaje užarena peć. Znam da je kuća sa punim bazenom vode podjednako opasna kao kuća sa napunjenim pištoljem. Isto tako svesna sam koliko je bitno da pravilno instalirate auto sedište. Znam koliko je lako da se beba uguši u sopstvenom sadržaju bljucke, ili sa navučenim prekrivačem preko glave. Vakcinisala sam ih svim dostupnim vakcinama. Uvek pregledam sadržaj njihovih sendviča kupljenih van kuće. Njihovi tanjiri i čaše ne sadrže u sebi toksične materije, ne puštam ih da previše vremena provode pored ekrana. Mažem ih zaštitnim faktorima čim prvo sunce grane. Sve što inače većina normalnih i odgovornih roditelja radi, radila sam i ja. Možda čak i više.
Slika ne odgovara tekstu, ovde je odluka da se dete ostavi na kratko bila veoma racionalna, a socijalne sluzbe su postupile neracionalno. Slika insinuira jedan od onih strasnih i veoma retkih slucajeva kada je dete zaboravljeno u kolima.
Nije lose imati u vidu da mnogo vise dece pogine na parkinzima ispred prodavnice, nego sto bude kidnapovano ili dehidrira ako su ostavljeni na kratko u kolima. Izasao je skoro tekst iz druge perspektive: „Dan kada nisam ostavila dete u kolima i gorko se pokajala“, vredi procitati
http://www.freerangekids.com/must-read-the-day-i-caved-into-peer-pressure-and-dragged-my-kids-out-of-the-car-for-a-very-short-errand/
Slika ne odgovara tekstu, ovde je odluka da se dete ostavi na kratko bila veoma racionalna, a socijalne sluzbe su postupile neracionalno. Slika insinuira jedan od onih strasnih i veoma retkih slucajeva kada je dete zaboravljeno u kolima.
Nije lose imati u vidu da mnogo vise dece pogine na parkinzima ispred prodavnice, nego sto bude kidnapovano ili dehidrira ako su ostavljeni na kratko u kolima. Izasao je skoro tekst iz druge perspektive: “Dan kada nisam ostavila dete u kolima i gorko se pokajala”, vredi procitati
http://www.freerangekids.com/must-read-the-day-i-caved-into-peer-pressure-and-dragged-my-kids-out-of-the-car-for-a-very-short-errand/