Brojke ubijaju duh
Pedagogija je umetnost motivisanja, više puta ponavlja Keler koji podučava odrasle kako da decu motivišu, kako “lenčine” i “neradnike” da nateraju da zablistaju i prepoznaju u čemu su dobri. “Ako dete ne pokazuje dobar uspeh na školskim ispitima, svaki novi test koji dobije u školi za njega je jedino stres, a poruka koju čuje je da nije dovoljno dobar i pametan. Školi je bitno da ima statistiku, brojčane pokazatelje, sistem insistira na tome. Dete koje je često testirano, a ne postiže dobre rezultate, gubi samopouzdanje. To je mnogo veći problem nego loše ocene. Još ako je učenik zaigran, nemiran, nedovoljno koncentrisan, često će da dobije i nekakvu dijagnozu, recimo ADHD ili nešto slično, jer tad, s dijagnozom, više ne kvari regularnu statistiku, već postaje deo neke druge, specifične statistike.
Pročitajte i: 12 Gandijevih misli o obrazovanju
U školi nema individualnog pristupa, pojedinci koji se ne uklapaju u sistem tretiraju se gotovo kao smetnja. U školi ne postoji kultura poverenja već klija kultura straha, a strah ne ide za tim da traži pojedinačna rešenja za svako dete, već da svako dete što pre natera da se uklopi u sistem”, govori Keler. “Na neku decu testovi i ispiti odlično deluju. Na mnogu ne. I u Hrvatskoj sam pitao nastavnike koliko često vide da loša ocena bude podsticaj, da dete koje dobije lošu ocenu kaže: “E, sad ću ja to bolje”, pa onda stvarno radi i dobije bolju ocenu. Loše ocene uglavnom demotivišu. Ako loša ocena može da motiviše dete, onda ima smisla. Ali, ako vidite da mu to ruši samopouzdanje, onda morate naći drugi način. A drugačiji način je da tražite koje su mu jake strane, razmislite kako da ga ohrabrite i podstaknete da se razvija u nekom području gde je dobar. Tu roditelj može da uradi više od učitelja.
Pročitajte i: 20 najmudrijih citata Duška Radovića o školi
Podrška roditelja
Najgore je kad dete koje je u školi dobilo lošu ocenu i poruku da ne valja, takva ista atmosfera čeka i kod kuće. Deca koja u školi nisu bila dobri učenici, ali su postali zadovoljni i uspešni ljudi, to su deca koja su imala roditelje koji su ih podržavali i koji su im govorili da u njih imaju poverenja. Roditelji bitno utiču na stvaranje samopouzdanja, to je njihov zadatak, a ne da budu produžena ruka demotivišućeg školskog sistema.”
Izvor: Jutarnji list
