U kakvoj su vezi gvožđe i bakterije? Često bakterije na podlozi na kojoj rastu uzimaju nophodno gvožđe i osiromašuju podlogu. A sada par reči o Popaju, koji je za mnogo toga kriv, ali nije za sve. Većina ljudi je u svakodnevnom životu koristila neki od džepnih kalkulatora. Svaki je imao karakterično dugme, označeno strelicom. Kada se pritisne ono pa 2 iskucava se .2, a znači 0,2. U starijoj literaturi, čak i naučnoj postojala je ova tačka, ali ne i nula ispred nje. Prepisivači, koji nisu znali osobenosti ovakvog pisanja (1870, nemački časopis, „osumnjičeni“ Emil von Wolff) su mislili da je štamparska greška. I tako je količina gvožđa od .02 g po kilogramu „ispravljena“ u 0.2 g po kilogramu. I svi su bili srećni. Tvorci crtanog filma jer su dobili način kako da Popaj postane jak, roditelji jer je spanać jetiniji od mesa. Inače tačan izvor greške se ne zna. Sve su ovo spekulacije i mentalna razbibriga.
Evo načina kako se spanaćem može obezbediti dovoljno gvožđa.
Igra brojeva
Gvožđa ima oko 2,7 mg u 100 grama sirovog zelenog, očišćenog lišća. Oko 100 grama sirovog spanaća i jeste doza po obroku. I to bi bila dnevna doza od oko 15 % potrebnog gvožđa za odraslu jedinku. Lepo, ali ima jedno ali koje sreću kvari. Ovaj tip gvožđa spada u ne-hemsko gvožđe, pa i da nema oksalata, zdrava osoba bi mogla da resorbuje maksimalno 15% PRISUTNOG gvožđa. To znači da se od 2,7 mg resorbuje 15 % (iako je efikasnost resorpcije iz spanaća mnogo bliže 5%). Ukupno se spanaćem unese SAMO 2,25% po obroku. A problem s oksalatima i dalje ostaje. Obratite pažnju da su Amerikanci rešili problem anemije i nedostatka gvožđa obogaćivanjem (fortifikovanjem) cerealija (žitarica) koje tako zdušno gutaju svakog jutra. To stvara neke druge probleme, ali su rešili problem anemije.
U samo jednom obroku pileće džigerice (jetre) (84g) na raspolaganju je 11 mg gvožđa ili 65% potrebne dnevne količine. Za hem gvožđe (meso i džigerice) efikasnost usvajanja je oko 18%. Tako se ovim obrokom resorbuje 11,5% gvožđa. Za to je potreban efektivni ekvivalent od 1,3 kg najkvalitetnijeg spanaća. A često je skuplji od mesa (klikni).
Ali, ako nema gvožđa koliko se mislilo, oksalata ima. Na svakih 2,7 mg gvožđa stoji 1 g oksalne kiseline. Ona reaguje i s kalcijumom i gvožđem gradeći fero oksalate i kalcijum oksalate. Upravo u toj kiselini leži problem resorpcije gvožđa. Zato se spanać priprema i servira s mlekom, jogurtom ili kiselim mlekom. Na svakih 100 grama spanaća (1 g oksalne kiseline) potrebna je jedna čaša jogurta ili mleka da prevede oksalnu u neškodljivi kalcijum oksalat. I u svim slučajevima kada se unose oksalati preporučuje se povećano pijenje česmenske (ne Rosa) vode.
Zato spanać pripremajte u malim porcijama, uklanjajući sve žile. Ovo je najsporiji deo, ali je neophodan u procesovanju. Kratko ga provucite kroz kipuću vodu (1-2 minuta) i ocedite. Propasirajte ga, napravite pire i napravite neki beli sos s mlekom (bešamel). Servirajte ga toplog, uz dodatnu količinu kiselog mleka.
Ipak, u meni ostaje dilema, čemu sve ovo? Samo iz jednog razloga opravdano mi je konzumiranje spanaća. Čovek treba da jede raznovrsnu hranu, što različitijih boja i uvek kombinovano.
Izvor: Hemija oko nas
Otkuda toliki strah od bakterija (podebljano vristeci)? Znate li koliko bakterija ima u nasem telu i zelucu? Koliko bakterija unosimo svakoga dana kroz sve druge oblike hrane i pica? Pa nisu sve bakterije ni stetne, a jos manje smrtonosne (kako se podebljava i vristi u sajtu). Ne zivimo u sterilnom svetu, pomirite se s tim.
Nije u pitanju samo spanać, sav zeleniš ume da bude vrlo opasan, nove generacije roditelja moraju to znati.
„Leafy greens — including spinach, lettuce, cabbage, arugula and kale — were listed as the riskiest foods of 2009, according to the Center for Science in the Public Interest, which is regulated by the FDA. “
http://content.time.com/time/specials/packages/article/0,28804,1967235_1967238_1967213,00.html
Intersuje me čime se bavi gospodin koji je pisao tekst?! Ja nisam čula da se neko nekada otrovao bakterijama jedući spanać a i sama ga jedem i to sirovog, za razliku od mesa i jaja!!! Mislim da bi trebalo bolje da razmislite pre nego što objavite bilo kakav tekst a pogotovu ovako nešto…
Jao suvisnog teksta. Ni sama ne kupujem cesto spinat, tj gotovo nikako. Kada ima neko kome vjerujem svjeze ubran, domaci. Ali ova paranoja oko bakterija mi nije nikako jasna. Pa isti taj problem s bakterijama moze se prenijeti i na mnoge druge vrste povrca i voca. Pa gdje su pesticidi, herbicidi, fungicidi koji se koriste. I sama ta pileca dzigerica koja se spominje u tekstu i koja je „bolja“ od spinata je jako upitna obzirom na sve skandale oko pileceg mesa i na koji nacin se tretira. Sta je tu je, ne mozemo zivjeti samo na hljebu i vodi. Kad malo bolje razmislim ne mogu ni hljeb da jedem jer bijelo brasno ubija a i integralni hljeb ubija ako se zitarice nisu prethodno potopile pa se uklonila fitinska kiselina …onda ipak samo voda ostaje. :))) dajte ljudi opustite se malo.
Bravo,Dragice,odlican komentar!
Gospodjo, gospodin autor teksta je cenjeni profesor Hemijskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, predaje vise predmeta i vazi za coveka koji razbija tabue i mitove u vezi hemije i hrane. Mozete pronaci njegov blog na internetu. S postovanjem, bivsi student gdina Vujcica
Mogli ste vrlo lako da izguglate a ne da ostavite tako nadmen, a ustvari potpuno besmislen komentar.
Zaista, naduvaniju glupost odavno nisam procitala. Tek ovaj dio za dzigericu…lele…ma prezdravo za djecicu
Autor teksta je vise nego smesan … Bolesni egoista