9) Uticaj generacije
Genetske predispozicije roditelja imaju ogroman uticaj na formiranje vašeg deteta. Da li bi se isto moglo reći i za način na koji vaspitavamo decu? Odgovor je, bar prema većini istraživanja, začuđujuć: ne, uticaj vaspitanja nije ni približno tako veliki.
Kada su u pitanju osobine kao što je intelektualna sposobnost i određeni aspekti profila ličnosti, biološka deca su u velikoj meri slična svojim roditeljima. Kada su u pitanju usvojena deca, dobijeni rezutati pokazuju veoma čudne trendove i nemaju praktično ništa zajedničko sa rezultatima njihovih staratelja. Uprkos činjenici da su ih tokom šesnaest godina odgajili, hranili, oblačili, čitali im, podučavali ih i voleli, sličnost karakternog profila staratelja i njihove usvojene dece nije ni malo veća nego što bi bila da se radi o dvoje slučajno odabranih prolaznika na ulici.
Šta je to onda što vrši tako veliki uticaj na ponašanje vašeg deteta? Odgovor je – grupa vršnjaka u kojoj odrastaju.
Kada se govori o uticaju okruženja vršnjaka, to je obično u negativnom kontekstu takozvanog pritiska grupe ili socijalnog pritiska. Istina je, ipak, da je ovaj uticaj mnogo češće pozitivan.
Ukoliko živite u dobrom susedstvu, i ukoliko se postarate da vam dete ide u dobru školu druži se sa dobrom decom, ostvarićete velike prednosti u njegovom vaspitanju.
Ne postoji lakši način da učenik koledža popravi svoj prosek ocena od odabira pametnog cimera.
Moć ovog uticaja dobro ilustruju reuzultati ispitivanja koje je na Dartmaut koledžu sproveo Brus Sakerdot. Prema njegovim nalazima, studenti sa niskim prosekom ocena su uspeli da svoj prosek u dobroj meri poprave samo zahvaljujući tome što su počeli da se druže sa boljim studentima. Sakerdot navodi da u ovakvoj kombinaciji studenata ‘očigledno dolazi do međusobnog uticaja u smislu prenosa dobrih i loših navika učenja, tako da cimer sa visokim prosekom povlači za sobom svog cimerar sa lošijim ocenama.”
