Kinesko vaspitanje i šokirana javnost
Naravno, tekst je izazvao pravu lavinu kritika i veliku polemiku – pročitan je onlajn preko milion puta, dobio je preko 7000 komentara na sajtu magazina i na desetine analiza u vodećim američkim i svetskim medijima, dok Ejmi Čua poslednje nedelje provodi trčeći sa intervjua na intervju. Zapadne čitaoce posebno je iziritiralo to što Ejmi Čua bez pardona priznaje da se u svom pristupu vaspitavanju nije libila pogrdnih reči i uvreda, što su mnogi proglasili zlostavljanjem dece, a nju čudovištem. Naime, ona, kao i mnogi kineski roditelji, smatra da strogost i surovost neće kod deteta izazvati psihičke posledice jer su deca mnogo otpornija na kritike i traume nego što se misli. Štaviše, da će mu pomoći da postane stabilnije, što nije slučaj sa decom na Zapadu koja su, prema njenom mišljenju, osetljiva i razmažena. Kao odgovor na “šokiranost” zapadnjaka njenim tigar-materinstvom, Ejmi Čua je uzvratila: “Da budem sasvim iskrena – znam da su mnogi azijski roditelji potajno šokirani i zgroženi mnogim aspektima roditeljstva na Zapadu”, uključujući i to “koliko mnogo vremena zapadnjaci dozvoljavaju svojoj deci da traće – sate na Fejsbuku i u igranju kompjuterskih igrica – i, na neki način, koliko slabo ih pripremaju za budućnost”.
Samopouzdanje, deca, uspeh
Kako Ejmi Čua primećuje, zapadni roditelji opsednuti su psihom svoje dece, opterećeni “samopouzdanjem” i boje se da se njihova deca ne osećaju loše ukoliko u nečemu ne uspeju, pa su spremni da pohvale i krajnje osrednje rezultate. „Svako je poseban na svoj poseban način. Čak i gubitnici su posebni na svoj poseban način“ – ruga se Ejmi Čua jednoj od omiljenih mantri zapadnih roditelja. Osim toga, oni svojoj deci stalno govore kako su „talentovana“ i „nadarena“, dok azijski roditelji naglašavaju važnost mukotrpnog rada. Kada, na primer, kinesko dete kući donese loše ocene, nazivaju ga glupim i bezvrednim, budući da oni ne smatraju decu krhkom, već jakom, i shodno tome se i ponašaju. Zapadnjaci će odmah pomisliti da nešto nije u redu sa školskim programom, sa nastavnicima, dok će kineski roditelji smatrati da je problem u detetu i naterati ga da radi desetostruko više kako bi imalo petice, jer veruju da je svako dete sposobno za to.
