Dijete ne razume tuđi govor
Naime, u najtežim slučajevima dete ne samo da ne govori već i ne razume tuđi govor. Tako da bi dete od godinu i po već bi trebalo da razume mnogo toga od svakodnevnih rečenica, a i situacijski mnogo više. Dete koje ne razume govor i ne govori, jer razumevanje uvek prethodi govoru, ponašaće se drugačije od ostale dece, jer će svoje potrebe i želje izražavati ekstremnim ponašanjem (plačem, vriskom, agresijom, autoagresijom i sl.) te će u svojoj komunikaciji upotrebljavati gestove i izražavati se mimikom.
Što je dete s takvim stupnjem govornog oštećenja starije, ponašanje će biti manje primereno njegovom uzrastu. Neka su povučena, neka agresivna, što opet zavisi o tipu usporenog govora, tj. radi li se o motornom (veće teškoće u izražavanju govora) ili senzornom (više teškoća u razumevanju govora). U nešto lakšim slučajevima dete donekle razume govor, ali ne govori.
Traženje pomoći na vreme pomaže otkrivanju uzroka kašnjenja govora
Kad roditelji posumnjaju na takva zaostajanja u razvoju govora svog deteta trebalo bi da se odmah obrate stručnjaku logopedu, radi utvrđivanja uzroka kašnjenja u govoru, te mogućnoti upućivanja specijalistima da se otklone neke sumnje koje bi mogle biti uzrok kasnijem progovaranju deteta. Ako je dete još premalo za rehabilitaciju, roditelji će dobiti potrebne informacije i savete za rad kod kuće dok ne poraste da se može uključiti u potrebnu rehabilitaciju kroz terapije.
Pravovremeno traženje pomoći, nakon čega sledi dijagnosticiranje i otkrivanje uzroka u govornom razvoju, može pomoći otklanjanju uzroka ili barem ublažavanju poremećaja. Važno je raditi na vezi zvuk (auditivna percepcija) – slika (vizualna percepcija), te na taj način dete treba podsticati na govor putem onomatopeja iz prirode, davati mu slikovnice s velikim slikama bez puno detalja. Treba pridružiti i zvučne stimulanse, tako da dete može da prepozna životinju sa slike i uz pomoć zvuka. Važno je napomenuti da su uslovi koje roditelji daju detetu za igru vrlo važni za razvoj govora kod dece, tj. da dete ima posebno mesto za igračke, kao i da roditelj dozvoljava detetu da se igra na način (igranje u pesku, s vodom, da mesi kolače). Takođe je vrlo važno da roditelj verbalno izražava svoje zadovoljstvo detetom, da ga hvali te da ispoljava svoju ljubav i neverbalno (da ga mazi i ljubi).
Važan je način na koji se roditelji obraćaju detetu
S druge strane, roditelji koji kontrolišu dijete, ali mu se ne obraćaju spontano verbalno ili govore samo kada su pozvani od strane sagovornika, ne deluju stimulativno na razvoj govora svoje dece.
Postoji specifičan način na koji se majke obraćaju deci. Takav specifičan način obraćanja deci zove se „majčinski govor“ i uglavnom je poznat kao dečji govor. Odrasli se pojednostavljeno obraćaju deci, misleći da je njihov govor lako prepoznatljiv i razumljiv. Mnoge majke ne razgovaraju sa svojom decom na isti način na koji razgovaraju sa drugim odraslim osobama. One prilagođavaju svoj način izražavanja kako bi omogućile detetu da bude u interakciji s njima i da usvaja jezik i uči. Iskazi se pojednostavljuju, naročito u odnosu na gramatiku i značenja. Rečenice su kraće, a iskazi ograničeni, te se rečenice odnose na „ovde“ i „sada“, fonološki su pojednostavljene, s mnogo više pauza, govor je sporiji te sadrži mnogo više ponavljanja. Značenja su konkretnija i odnose se na situaciju u kojoj se nalaze majka i dete.
Gedžeti usporavaju razvoj deteta (iz iskustva neurologa)
Način govora upućenog detetu postepeno se prilagođava kako dete postaje starije. Zapravo, govor usmeren deci je precizno određen sa ciljem da se održi u okolnoj buci i pojednostavljen da bi zadatak otkrivanja značenja reči i razumevanja sintaktičke strukture bio lakši. Bitno je napomenuti da je važan sadržaj onoga što se kaže deci, a ne sama forma. Obično su deca koja brže razvijaju govor ona deca koja su najviše stimulisana i podsticana da govore. Deca koja su imala najbrži jezički razvoj su ona kojoj su roditelji postavljali mnogo pitanja i ujedno su davali opširne odgovore na njihova pitanja.
Možemo zaključiti da sredina koja više komunicira sa detetom, koja koristi bogatiji i sadržajniji rečnik, deluje stimulativno na govorni i jezički razvoj, jer dete uči u sredini u kojoj živi.
Na kraju možemo zaključiti da odrasli ubrzavaju detetovo učenje, a time i razvoj i to kroz usklađivanje sadržaja aktivnosti i kroz postupno upoznavanje deteta s načinom rešavanja problema, prenošenjem informacija i strategija detetu, kako bi zajedno mogli učestvovati u aktivnostima. Imitativne veštine, opšti mehanizam za učenje jezika, i kognitivna svest usmjeravaju tok usvajanja jezika kod dece.
Treba znati da svaki podsticaj, pa bio on i mali, daje veću šansu da dete ima što uredniji govorno-jezički razvoj.
Izvor: Miss mama
