ŽIVOTNO ISKUSTVO
Kad smo mi bili mali: Upoznavali smo život „na dodir“. Zarađivali smo čvoruge, ali smo i sticali pravo iskustvo – socijalno, emotivno, kreativno – rečju, svakodnevno životno. Ponekad smo, da bismo našli mesta u društvenom okruženju, morali da koristimo pesnice, a oplavljeno oko našeg suparnika odrasli su doživljavali spokojno – kao potvrdu životnog iskustva. I sami smo zadobijali povrede, fizičke i mentalne traume, ali su nas one najčešće – koliko got to banalno zvučalo – činile jačima.
Danas: Imajući to tako bogato iskustvo, mi najbolje znamo šta je najbolje za našu decu. Čuli smo za psihotraume iz detinjstva, pa nastojimo da zaštitimo svoju decu od neprijatnih osećanja, stinih grešaka i velikih neuspeha. Uvek smo tu, stalno ih usmeravamo, podstičemo, sve ćemo učiniti za naša čeda. Da, usput, ako naše dete zaradi čvorugu od druga iz ideljenja, nećemo to tek tako ostaviti – razmatranje slučaja uz učešće roditelja i školskog kadra garantovano sledi! Svesni smo, naravno da čvoruge (i one na glavi i one na duši – V.S.R.) neće zaobići ni našu decu. Ali neka to bude kasnije, što kasnije… Kad mi ne budemo tu.
