NESEBIČNOST
Kad smo mi bili mali: Orlovi rano lete, Dečaci Pavlove ulice, Magareće godine, Mali princ, knjige o mnogim drugim junacima, o nesebičnosti, velikodušnosti i junaštvu formirale su naš unutrašnji svet, kao neodvojiv deo sistema vrednosti koji su u nas usadile porodica i škola. Od ranog detinjstva smo znali da činiti dobro „bez razloga“ nije lako, ali da se moramo truditi. Malo kasnije smo shvatili da su sposobnost za nesebične postupke i samopoštovanje neraskidivo povezani. Želeli smo da postanemo nastavnici, doktori ili kosmonauti prosto zato što smo iskreno želeli da donosimo korist ljudima. Verovali smo u dobro.
Danas: Na svakom koraku ponavljamo da svetom vlada novac. Od prvih godina života privikavamo dete na konkurenciju i veoma brinemo da li će se kod njega razviti „zdrav egoizam“. Činimo sve da bi naša deca shvatila vrednost novca: materijalno podržavamo obavljanje pokojeg kućnog poslička, dobre ocene (razume se, isključivo 5 i 5+ – V.S.R.) i – pristojno ponašanje! Što se tiče nesebičnosti, iz nekog razloga i nama se čini da je to stvar slabih, te da je to osobina od koje nema vajde u životu.
Nekada davno, pre više od dve hiljade godina, starorimski istoričar i filozof Gaj Salustije Krisp je rekao: „Koristoljublje onemogućuje najcenjenija osećanja: ljubav prema domovini, ljubav prema porodici, ljubav prema vrlini i čistoti.“ Da li se svet toliko promenio da su reči koje su važile vekovima zauvek izgubile snagu? Je li mudrac pogrešio? Saznaćemo to za nekoliko decenija, samo treba pričekati – završava svoj tekst Kuznecova.
Kada se ovako uporedi „naše“ i „njihovo“ detinjstvo, očigledno je da je sa stanovišta vrednosti na kojima smo mi odrastali, ovaj današnji fazon neprihvatljiv. Međutim, nameće se pitanje kako to da smo mi koji smo odrastali na drugačijim, pravim vrednostima, tako olako te vrednosti napustili i podlegli duhu vremena koji nameće sve suprotno onome na čemu smo stasavali, neke nove „vrednosti“ kojima tako predano učimo svoju decu? A možda „duh vremena“ nije odgovor na to pitanje? Možda cela stvar ipak zavisi od svakog od nas pojedinačno. Možda je odgovor u nama. Možda je pravi čas da se prisetimo onoga čega smo se naslušali „Mućni svojom glavom! Ako taj i taj skače u bunar, ’oćeš li i ti skočiti?!“
Priredila: Vesna Smiljanić Rangelov
Izvor: https://deti.mail.ru/teenager/nashe-detstvo-protiv-sovremennogo-50/?from=compilation
Izvor: Detinjarije.com
