Prirodni lek za ADHD

Na kraju je dao otkaz i osnovao svoju kompaniju, što mu je omogućilo da stalno doživljava promene ambijenta. Mnogo je srećniji i, što je iznenađujuće, izgubio je simptome ADHD-a.

Moj pacijent je “lečio” svoj ADHD pukom promenom radnog okruženja, od izuzetno jednoličnog, do promenljivog i nepredvidivog. Najednom, njegove najveće mane – nestrpljivost, nedostatak pažnje i nemir – postale su prednost. Ovo je, po mom mišljenju, suština onog što se dešava kada je ADHD u pitanju.

Imajte u vidu da su ljudi milionima godina evoluirali kao nomadski lovoskupljači. Tek smo pre 10.000 godina otkrili poljoprivredu, počeli da pravimo trajne naseobine i živimo mirnije – i dosadnije živote. Kao lovci, morali smo da se prilagođavamo okolini koja se neprestano menja, punoj opasnosti koje su bile neizvesne kao i naš sledeći obrok. U takvim uslovima, sklonost ka novinama i potreba za stalom promenom fokusa pažnje, bile su prednost kada treba pronaći i obezbediti sebi nagrade – poput partnera i lepog parčeta mastodonta. Ukratko, u paleolitu, ADHD bi vam osigurao uspeh.

Zapravo, najnoviji dokazi podržavaju ovu hipotezu. U Keniji postoji pleme po imenu Ariaal, koje je oduvek bilo nomadsko-stočarsko. Nedavno se jedna grupa odvojila od plemena i naselila na jednom mestu, posvetivši se poljoprivredi. Den T. A. Ajzenberg, antropolog sa Vašingtonskog univerziteta proučio je, koliko je kod obe grane ovog plemena učestala genetska varijanta dopaminskog receptora poznatog kao DRD4 7R. Ova genetska varijanta čini dopaminski receptor manje osetljivim od proseka, i posebno se vezuje za ADHD. Ajnzberg je otkrio da su nomadi koji imaju DRD4 7R bili bolje uhranjeni od ostalih, ali, što je neverovatno, kod poljoprivrednika iz istog plemena, oni sa tom genetskom varijantom bili su znatno lošije uhranjeni od ostalih.

Dakle, ako ste nomad, bolje vam je da imate gen koji izaziva ADHD, jer ste bolje uhranjeni, ali to postaje mana kada pređete na sedelački način života. Nije teško uvideti zašto. Ariaali nomadi će, težeći za novim i uzbudljivijim, verovatno izvući više koristi iz dinamičnog okruženja, uključujući i više hrane. Međutim, ista nesposobnost dugog održavanja pažnje nije previše korisna među onima koji žive u naseljima i treba da se usredsrede na aktivnosti poput odlaska u školu, gajenja useva i prodaje robe.

Ali, uzmimo skorašnji nagli porast učestalosti dijagnostifikovanja i lečenja ADHD-a. Od 7.8% u 2003. godini, stigli smo do 11% u 2011., što je porast od čak 41%, prema podacima Centra za prevenciju i kontrolu bolesti. Procenat mladih koji uzimaju lekove za ADHD porastao od 2007. godine za 28%., pa ih sada pije 6.1% mladih. Najgore je što više od 10.000 dece uzrasta 2 i 3 godine pije ove lekove, što nije u skladu sa pedijatrijskim preporukama.

Deo ovog porasta sigurno je maslo farmaceutske industrije koja profitira na ovim lekovima. Drugi krive previše domaćih zadataka, ali činjenice govore da je broj sati koji srednjoškolci posvećuju domaćim zadacima nepromenjen tokom poslednjih 30 godina.

Mislim da jedan drugi društveni faktor izaziva “epidemiju” ADHD-a: sve veći jaz između zahtevnog i isplaniranog školskog okruženja i veoma stimulativnog digitalnog sveta, u kome deca provode vreme van škole. Digitalni svet, sa svojim izbudljivim igricama i društvenim mrežama, jeste svet u kome se zadovoljenje želja i fantazija postiže momentalno. U poređenju sa njim, škola 21. veka deluje dosadnije za decu koja streme ka promenama nego što je delovala deci koja su rasla u prethodnim decenijama. Ovo čini nedostatak pažnje još izraženijim, pa nastavnici ovo lakše primećuju, što vodi porastu dijagnoza.

Kako su škole u Teksasu izlečile poremećaj nedostatka pažnje kod đaka

Da li bi Tom Sojer danas završio na psihijatriji?

Četiri mita o učenju u koje treba da prestamo da verujemo

Zašto deca moraju umeti sama da zaspe do petog rođendana

Zoran Milivojević: ​Veština pregovaranja

Cilj je da osoba uz tuđi pristanak ostvari svoje ciljeve...

Zašto je otuđivanje deteta psihološko nasilje

Zamislite sebe kao odraslu osobu, koja je bez svoje želje odvojena od nekoga koga voli. Oduzeta vam je...

Kad kažete “Vrati mu!”, da li stvarno to želite za svoje dete?  

Piše: Irena Pilipović “Ko je “prvi počeo” je kod dece izrazito subjektivan doživljaj. Ja još nisam upoznao dete koje je prvo počelo.” Nenad Arsić Povela se, na jednom portalu za...

Pandemijske lekcije: Zbog više vremena sa porodicom, deca su bolje nego pre korone!

Anketiranje dece pokazalo je da su se tokom meseci provedinih u karantinu zbog pandemije osećala manje anksiozno nego ranije. Kada su ih pitali da navedu nešto što im se svidelo u...