Dece koja ne čitaju, osim kad moraju, je četvorostruko više nego pre 40 godina, praktično trećina. Čitanje iz zadovoljstva je jedan od najvažnijih preduslova za uspeh obrazovanja, a samo 14% dece to danas čini svakodnevno (Jean Twenge, Generations: The Real Differences… 2023)
Zašto je uopšte važno da deca čitaju i onda kada to nije „pod moranje“?
– čitanje radi uživanja je važnije za uspeh u obrazovanju nego socioekonomski status porodice.
– deca koja čitaju radi uživanja imaju bogatiji rečnik, bolju veštinu pisanja, bolju sposobnost razumevanja gradiva i bolje prosečne ocene iz gotovo svih predmeta.
– dete koje je nema dovoljno bogat rečnik teže savladava učenje čitanja, i još teže razume lekcije koje čita, jer mu je radna memorija suviše preopterećena dešifrovanjem značenja reči da bi moglo da razume smisao rečenica. Potrebno je da znamo oko 98% reči u tekstu da bismo mogli da ga pratimo bez muke, kaže kognitivni psiholog Denijel Vilingem u knjizi “The reading Mind”.
– zahvaljujući čitalačkom iskustvu stiče se i osećaj šta određena reč znači u različitim rečeničnim konstrukcijama, što neiskusan čitalac teško savladava. Deca koja više čitaju vladaju i sposobnošću tzv. dubinskog čitanja, što znači da osim značenja reči imaju i dobro znanje o vezama između te i drugih reči, pa im treba manje vremena da obrade svaku pročitanu reč i procene kojoj kategoriji pripada, što znači da će bolje razumeti pročitani tekst.
– dete ne može jednako bogat rečnih da stekne slušanjem govora (uživo u razgovorima ili preko medija) zato što u pisanju koristimo bogatiji rečnik i više neobičnih reči.
– nije samo bitno da dete čita, već i šta čita. Ako ne čita redovno, neće moći da se uhvati u koštac sa ozbiljnijim knjigama, i neće imati toliko koristi od čitanja jer će čitati ispod svog uzrastnog nivoa.
– čitanje fikcije povećava našu sposobnost za empatiju jer učimo da sagledavamo stvari iz ugla junaka sa različitim osobinama i životnim okolnostima.
– deca čitanje mogu da zavole jedino čitajući. Neiskusnom čitaocu čitanje nije lako ni prijatno, i samo sticanjem čitalačkog staža ono postaje lakše.
– teško je motivisati decu na čitanje. Nagrađivanje čitanja uništava unutrašnju motivaciju i kratkog je roka.
– kako onda podstaći dete da čita? Ono će samo uzeti da čita jedino je čitanje najzabavnija od trenutno dostupnih aktivnosti, pa je ograničavanje vremena pred ekranom jedan od preduslova.
– važan je i porodični sistem vrednosti (mi smo porodica koja čita) ali i laka dostupnost knjiga – umesto da stalno podsećate dete da ide u biblioteku, vi mu „bacajte“ knjige u krilo redovno i uporno.
– čitajte im puno, i ne prekidajte kada nauče da čitaju sama, već nastavite, čitajte ono što im je još suviše zahtevno za samostalno čitanje.
– pomerite detetovo vreme za odlazak u krevet malo unapred, ali mu dozvolite da pola sata ili sat vremena u krevetu može da čita.
Autor: Jovana Papan
Izvor: jovanapapan.substack.com
