Zašto bi trebalo da čitamo svakog dana?

Što više čitate, više je i reči kojima raspolažete. Što više reči koristite, imate više samopouzdanja, lakše i jednostavnije možete da kažete šta mislite i osećate, ljudi vas više cene, slušaju i primećuju.  Ne morate javno, ali bar priznajte sebi koliko čitate. Pod ’čitanjem’ se ovde ne misli na FB poruke, uputstva za upotrebu tehničke […]

Što više čitate, više je i reči kojima raspolažete. Što više reči koristite, imate više samopouzdanja, lakše i jednostavnije možete da kažete šta mislite i osećate, ljudi vas više cene, slušaju i primećuju.

Pod ’čitanjem’ se ovde ne misli na FB poruke, uputstva za upotrebu tehničke opreme ili sastava na kutiji keksa. Misli se na knjige ili članke ’teže’ sadržine. Za sve koji su ’instant’ čitači, ovo je važno obaveštenje – čitanje zahtevnijih štiva mnogo vam toga dobrog donosi i bez čitanja mnogo toga propuštate.

Prvo, vežbate mozak, trenirate ga da redovno misli i premišlja, donosi zaključke i prima nove sadržaje koje će ugraditi u već postojeće. Aktivnost mozga možete uporediti sa aktivnošću bilo kog mišića – ako ne vežbate i ne koristite ga, očekuje ga atrofija. Najtačnije bi rekli biolozi: funkcija stvara organ. Ako vam vaš organ kojim mislite treba, morate da čitate. Ako mislite da vam ne treba, onda ništa.

Čitanje umanuje stres. Ništa vas tako dobro ne može odvući od realnosti kao dobar roman, sa pričom koja drži pažnju. Čitanje je možda najbolji način da zaboravite poslovne obaveze, gust raspored za naredne dane, brige koje su neminovne. Čitanje je delotvorna antistres terapija. Probajte i uverićete se i sami. Ko ’guta’ stranice romana zna i za gubitak osećaja za vreme i mesto.

Znanje koje upijate čitanjem niko vam ne može oduzeti i to je možda jedino neotuđivo. Bilo da volite filozofsku literaturu, psihološku, poeziju, bilo romane sa srećnim krajem, u svakom delu možete pronaći neki model koji će vam danas-sutra pomoći da se izborite za svoj bolji život. Znanje je najbolja životna oprema koju možete imati.

Što više čitate, više je i reči kojima raspolažete. Što više reči koristite, imate više samopouzdanja, lakše i jednostavnije možete da kažete šta mislite i osećate, ljudi vas više cene, slušaju i primećuju. O napretku u poslovnom svetu suvišno je govoriti – dobar rečnik daleko će vas odvesti.

Što više čitate, bolje pamtite. Da biste, recimo, pročitali jedan roman, morate da zapamtite imena likova, njihove osobine, životne situacije, mesta dešavanja. Mnogo puta se susrećete sa pojavama i predmetima za koje ranije niste čuli. Toliko je toga što treba zapamtiti da bi se došlo do kraja samo jedne knjige. A, zamislite koliko toga zapamtite ako sedmično pročitate bar jednu, pa puta 52 za godinu dana. Ovakvim treningom vaš mozak je uvežban da pamti, pa će daleko lakše pamtiti i spisak namirnica za kupovinu, a kamoli nešto zahtevnije.

Čitanje vas uči da analizirate, kritikujete, upoređujete, iznosite svoje mišljenje. Nije sve u memorisanju likova i događaja. Dok čitate sigurno razmišljate o vrednosti toga što čitate, upoređujete sa sličnim, možda zapisujete sa strane delove vredne pažnje. Pa, još kada sa nekim razmenjujete utiske o pročitanoj knjizi, tek tada shvatite da vas čitanje uči da analizirate. Šta ima bolje za vijuge?

Pažnja i koncentracija se najbolje vežbaju čitanjem. Znate i sami da što više čitate, više vam se čita i sve vam je manje vremena i energije potrebno za štivo. Danas su koncentracija i pažnja u prilično lošem stanju – sve se radi u isto vreme (odgovaranje na e-mail, ćaskanje sa drugima, provera telefona…). A, dok čitate? Vi ste u knjizi i ni na jednom drugom mestu. To se zove pažnja i koncentracija. Probajte da pre posla čitate knjigu 15-20 minuta. Videćete koliko ćete u kancelariji imati bolji fokus.

Što više čitate, bolje ćete pisati. Nije ovde samo pitanje bogatijeg rečnika. Ako mnogo čitate, susrećete se sa isto toliko različitih stilova koje nesvesno prihvatate i zatim pravite svoj, poseban, svojstven samo vama. Zar to nije jedna od odlika velikih pisaca?

Čitanje je ipak najjeftinija zabava (suvišno je reći i da je izuzetno kvalitetna). Ako nemate novca za kupovinu knjiga, biblioteka je uvek tu kao opcija, a tu vam je i internet, pa ko voli…

I jedno je sigurno – koliko god da ste izbirljivi po pitanju štiva za čitanje, na ovom svetu sigurno postoje milioni napisanih stranica koje će držati vašu pažnju.

Izvor: Biz Life

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Zamislite da sa 75 godina shvatite da nikad niste plivali u toplom moru noću, ali sada je prekasno

Zamislite da imate 75 godina i shvatite da ste se sakrili iz straha da ste stvarni...

Ilija Brdar: Peške do Ostroga za pomoć sugrađanki

Ilija Brdar iz Novog Sada kreće na hodočašće od manastira Grgeteg do manastir Ostrog kao deo humanitarne akcije pomoći njegovoj sugrađanki

Koliko od 1. jula iznosi roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće i četvrto dete?

Povećan je iznos roditeljskog dodatka za rođenje prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta, a novine važe za bebe rođene posle 1. jula

Sva deca lažu – a zašto ih ne treba kažnjavati za to?

Roditeljima uvek smeta kad primete da njihova deca lažu, ali znate li zašto oni to rade i kada zaista počinju da shvataju šta je laž?

“SHAPING FUTURES” – revija frizura mladih, talentovanih frizera

U saradnji sa “Školom za negu lepote” iz Beograda, prvi put u Srbiji je realizovana ovakva društveno odgovorna inicijativa

Pratite nas

KOMENTARI

1 Komentar

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img