Osamdesetih godina, američki antropolog Kristen Houks i njeno dvoje kolega su na severu Tanzanije, našli čuvenu “hipotezu o bakama”, koja kaže da starije žene ne pomažu samo unucima, već im i produžavaju život i podaruju bolje zdravlje. Tek sada, u doba kada penzioneri postaju najbrojnija “kasta”, ova teorija dobija na značaju
Pitanje iz naslova nije baš toliko bezosećajno koliko na prvi pogled deluje. Iz ugla gledanja sebičnog gena, živa bića bi trebalo da umru čim izgube moć da se množe. Muškarac može da pravi bebe celog života, čak i ako mu sperma, kada je star, gubi brzinu i genetsku čvrstinu. Žena nadživi svoje “reproduktivno umeće” za oko 20 godina, što ne radi skoro nijedan drugi sisar u prirodi, sem nekoliko vrsta kitova.
Osim što su, strogo naučno posmatrano, jedna od čudnijih stvari u životinjskom carstvu, žene posle menopauze nemaju nikakvu genetsku korist. U nekim plemenima u Latinskoj Americi još postoji vrsta lapota, koja se primenjuje na starije žene. Naravno, u modernim društvima s eto ne događa, ali činjenica da žene doživljavaju poznu starost je evolutivna misterija koja zahteva objašnjenje.
Neki naučnici tvrdili su da žene nisu preživljavale menopauzu sve do 19. veka. Ali, iako je činjenica da su ranije ljudi umirali mlađi, to više nije teza kojom barata moderna nauka. Pa ipak, zašto žene prestaju da budu plodne tako rano? Godine 1957. biolog Džordž Vilijams izneo je hipotezu po kojoj sredovečnim ženama treba “vreme bez beba” kako bi njihovo najmlađe dete moglo da poraste uz njihovu pomoć. Osamdesetih godina, američki antropolog Kristen Houks i njeno dvoje kolega su na severu Tanzanije, kod plemena Hadza, našli drugo objašnjenje: to je čuvena “hipoteza o bakama”, koja kaže da žene ne pomažu samo svojoj deci, već i deci svoje dece, i da im na taj način produžavaju život, i podaruju bolje zdravlje.
Ova hipoteza pokušava da objasni i drugu zagonetku: zašto ljudi imaju kraće intervale između porođaja u odnosu na druge primate? Ženke šimpanzi, na primer, čekaju pet ili šest godina sa novom trudnoćom, dok žene mogu da zatrudne praktično čim se porode. Prema ovoj teoriji, starije žene su evolutivno shvatile da treba da provode vreme sa decom svoje dece, kako bi mlađe žene mogle da nastave da rađaju.
Ali, “efekat baki” je promenio ljude i na drugi način, time što je počeo da raste mozak. Ne samo da se produžavao životni vek, već i svaka njegova faza. Tako su deca duže mogla da ostanu deca, što je njihovom mozgu dozvolilo da razviju kompleksniju neuralnu arhitekturu.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: PORODICA
Majčinstvo u 20/30/40-im: Vesna Stokić
O meni Moja deca: Filip, Fiona i Vanja, moja unuka Zoe i naravno, čovek mog zivota Fili - to sam ja, Vesna Stokić. Svi su oni u nekom trenuku mog...
Cipelice za hod kao po oblacima
Kada pričamo o bebama ili ih posmatramo zadivljeni, ne postoji ništa u vezi sa njima što nam nije slatko i simpatično. Topimo se pred malim mirišljavim zavežljajima i uživamo u...
Majčinstvo u 20/30/40-im: Danijela Joksimović
O meni Ja sam Danijela, pedesetogodišnja majka tri predivne ćerke. Po zanimanju sam ekonomista, u duhu i u slobodnom vremenu kreativac - stvaram razne stvari, neobične slike od gline, mašte...
Majčinstvo u 20/30/40-im: Ana Ljutaj
O meni Za najbliže Ana/mama/kuma… Za kolege Anchi i Dura, a za nepoznate sa kojima se upoznajem najčešće ide objašnjenje: Kao da sam ljuta, pa jos dodate J na kraj.....
Nema komentara.