Osamdesetih godina, američki antropolog Kristen Houks i njeno dvoje kolega su na severu Tanzanije, našli čuvenu “hipotezu o bakama”, koja kaže da starije žene ne pomažu samo unucima, već im i produžavaju život i podaruju bolje zdravlje. Tek sada, u doba kada penzioneri postaju najbrojnija “kasta”, ova teorija dobija na značaju
Pitanje iz naslova nije baš toliko bezosećajno koliko na prvi pogled deluje. Iz ugla gledanja sebičnog gena, živa bića bi trebalo da umru čim izgube moć da se množe. Muškarac može da pravi bebe celog života, čak i ako mu sperma, kada je star, gubi brzinu i genetsku čvrstinu. Žena nadživi svoje “reproduktivno umeće” za oko 20 godina, što ne radi skoro nijedan drugi sisar u prirodi, sem nekoliko vrsta kitova.
Osim što su, strogo naučno posmatrano, jedna od čudnijih stvari u životinjskom carstvu, žene posle menopauze nemaju nikakvu genetsku korist. U nekim plemenima u Latinskoj Americi još postoji vrsta lapota, koja se primenjuje na starije žene. Naravno, u modernim društvima s eto ne događa, ali činjenica da žene doživljavaju poznu starost je evolutivna misterija koja zahteva objašnjenje.
Neki naučnici tvrdili su da žene nisu preživljavale menopauzu sve do 19. veka. Ali, iako je činjenica da su ranije ljudi umirali mlađi, to više nije teza kojom barata moderna nauka. Pa ipak, zašto žene prestaju da budu plodne tako rano? Godine 1957. biolog Džordž Vilijams izneo je hipotezu po kojoj sredovečnim ženama treba “vreme bez beba” kako bi njihovo najmlađe dete moglo da poraste uz njihovu pomoć. Osamdesetih godina, američki antropolog Kristen Houks i njeno dvoje kolega su na severu Tanzanije, kod plemena Hadza, našli drugo objašnjenje: to je čuvena “hipoteza o bakama”, koja kaže da žene ne pomažu samo svojoj deci, već i deci svoje dece, i da im na taj način produžavaju život, i podaruju bolje zdravlje.
Ova hipoteza pokušava da objasni i drugu zagonetku: zašto ljudi imaju kraće intervale između porođaja u odnosu na druge primate? Ženke šimpanzi, na primer, čekaju pet ili šest godina sa novom trudnoćom, dok žene mogu da zatrudne praktično čim se porode. Prema ovoj teoriji, starije žene su evolutivno shvatile da treba da provode vreme sa decom svoje dece, kako bi mlađe žene mogle da nastave da rađaju.
Ali, “efekat baki” je promenio ljude i na drugi način, time što je počeo da raste mozak. Ne samo da se produžavao životni vek, već i svaka njegova faza. Tako su deca duže mogla da ostanu deca, što je njihovom mozgu dozvolilo da razviju kompleksniju neuralnu arhitekturu.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: PORODICA
Samohranim majkama: Dajte mu šansu da bude dobar otac ako već nije mogao da bude dobar partner
Samohrane majke, razvedene ili one koje rode i podižu dete same, van partnerske zajednice - veliki krst, veliki izazov, stigma, odgovornost, hrabrost. Ali, svako mučeništvo ima svoju drugu stranu. Razgovarala...
“Za prvo dete podsticaj do 300.000 dinara, za drugo pet godina po 10.000 mesečno”
Ministarka za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović rekla je za RTS da je ministarstvo predložilo dodatne mere za podsticanje rađanja, među kojima je i mera da se za prvo dete...
Mama je majka zauvek. I kad ti postaneš majka.
Moja mama mi i dalje maše da me pozdravi kad odlazim. Stoji u dvorištu ispred kuće i maše mi. Ponekad mi pošalje i poljubac. I dalje mi napravi da jedem...
Žene najčešće pate od nedostatka ova četiri nutrijenta
Gvožđe Gvožđe je mineral neophodan za imunitet i normalan rad organizma. Pomaže i u proizvodnji hemoglobina, proteina u crvenim krvnim zrncima koji pomažu u prenošenju kiseonika telom, te pretvara hranu...
Nema komentara.