Još važnije je to što je filmu mnogo teže da gledaocu predstavi unutrašnji svet, psihologiju određenog lika, nego što pročitano to može čitaocu. Gledaocu ostaje da rastumači određeni lik na nivou površnog, vidljivog i izgovorenog.
Izmiče mu razmišljanje, unutrašnji govor, intimna dilema i unutrašnja borba datog lika. Zato je čitanje veoma važno za razvijanje razumevanja doživljavanja drugih ljudi – empatije.
Odrasli čitač u pročitanom teži da prepozna one situacije koje je doživeo u vlastitom životu, da u drugima nađe sebe. A mladi čitač, dete ili mlada osoba koja još nema dovoljno ličnog životnog iskustva, kroz pročitano uči o ljudima, o njihovoj unutrašnjoj psihologiji.
Odgajanje dece koja čitaju
On uči da se ljudi razlikuju i od njega i međusobno, kao i da će se bolje snalaziti među ljudima ukoliko razume te različitosti.
Veoma je važno da mladi ljudi čitaju jer, upoznajući se sa likovima, oni upoznaju „ljude” iznutra. Zato možemo da kažemo da je čitanje literature veoma važno za razvijanje emocionalne i socijalne pismenosti mladih ljudi.
Nažalost danas je u generaciji mladih gledanje u velikoj meri istisnulo čitanje. Kako će se to odraziti na sposobnost novih generacija da se užive u druge – vreme će pokazati. Oni roditelji koji ne žele da rizikuju, naći će načina da kod dece razviju ljubav prema knjigama.
Izvor: Politika
Moja curica od 2 godine kad god citamo Damba( slonce sa velikim usima) ona njega mazi da mu bude lakse ili se rastuzi kad ga u knjize zezaju ostali… prvi put sam bila iznenadjena ..a onda sam videla da su decica toliko iskrena da je to divno.
Nadam se da smo na dobrom putu… 🙂