Dr Jagoda Jorga: Devojčice treba mnogo pametnije da se hrane

Specijalista za ishranu dr Jagoda Jorga autorka je novog priručnika Kreativnog centra „Dijeta za tinejdžerke“, u kome je suve naučne činjenice pretočila u razumljiv i duhovit tekst, koji će pouzdano razrešiti mnoge dileme današnjih tinejdžerki. Za „Detinjarije“, dr Jagoda Jorga govori o tome šta mlade devojke najviše zanima i muči kada je ishrana u pitanju i kako roditelji treba da se postave kada primete da njihova ćerka ima probleme sa telesnom težinom, dijetama ili nepravinom ishranom:

Šta vas je podstaklo da napišete ovu knjigu?

Još od mojih tinejdžerskih godina krenulo je ludilo za jako mršavim modelima. Tada je to bila Tvigi, pa redom. U poređenju s njom sve smo izgledale debelo, ali, na našu sreću, u to vreme nije bilo mnogo tih dijeta i dijetica!  Tokom svoje karijere dijetoterapeuta postala  sam svedok eksplozije industrije mršavljenja – od preparata do slavnih ličnosti i njihovih recepata. Kad izuzmete velike pare koje su na njihovoj strani, ukupan efekat je veoma štetan. Sve je više gojaznih i sve više po život opasnih poremećaja ishrane.  Za sve to vreme imala sam mnogo veoma uspešnih mladih pacijentkinja kojima sam pomogla da bezbedno i trajno reše svoj problem, pa mi je to postalo imperativ – preneti  njihovo uspešno iskustvo i svoje znanje svima koji to žele da čuju.

Kome je ova knjiga namenjena – svim tinejdžerkama, onima s problemom težine ili roditeljima?

Knjiga je namenjena svim tinejdžerkama, jer osnovna ideja nije mršavljenje po svaku cenu već pametan, optimalan način  ishrane, onaj koji će obezbediti sve ono što je neophodno da dostignu svoj maksimalni rast i razvoj, a bez viška kalorija. Kalorije su u funkciji i pratnji kvalitetnih nutrijenata, osim kada postaju najvažnije (kao tokom fizičke aktivnosti).  Jasno su dati kriterijumi u vezi s tim kako i šta da biraju kad imaju manjak, višak ili su taman – znači kad treba da gube, dobijaju ili održavaju težinu. A ne manje važno je i to kako da oblikuju telo. Da li se to može postići samo dijetom ili mora i da se vežba? Roditelji su dobrodošli  uvek kao podrška, a neophodni su mlađim tinejdžerkama.

Osnovna ideja nije mršavljenje po svaku cenu već pametan, optimalan način  ishrane, onaj koji će obezbediti sve ono što je neophodno da dostignu svoj maksimalni rast i razvoj.

Šta po vašem mišljenju najviše zanima mlade devojke kada je ova tema u pitanju?

Iz iskustva znam da su to dva pitanja – Kako da na brzinu skinem što više kilograma, bar onoliko koliko mi treba da uđem u farmerke? i  Kako da skinem višak sa stomaka, butina i slično? Volela bih da ih knjiga spreči da primene razne brzinske dijete, ali nemam iluzija da će se to baš i desiti. Verujem da sam im ukazala na to kako da smanje štetu i dijetu pretvore u dugoročni uspeh kojim će biti zadovoljne i u smislu izgleda i u smislu zdravlja. A ovo drugo … posebno za  tate i mame.

„U pubertetu su potrebe u nutrijentima apsolutno najveće, veće nego i u doba razvoja bebe“

Šta je to tako posebno u ishrani tinejdžerki što vas je podstaklo na razmišljanje o tome kako treba napisati knjigu samo za njih?

U kratkom periodu puberteta ostvaruje se čak četvrtina ukupnog rasta u visinu, što je najveći skok posle onog neponovljivog  u prvoj godini života, kada se visina udvostručava.  Zato su zahtevi za energijom i nutrijentima jedinstveni i različiti u odnosu na sve druge periode života odrasle osobe. Zapravo, potrebe u nutrijentima tada su apsolutno najveće, veće nego i u doba razvoja bebe, jer je tada organizam baš mali. Negde posle desete godine nastaju velike prirodne, fiziološke razlike – dečaci tada dobijaju mišiće, devojčice više masnog tkiva. Zbog toga su potrebe u energiji manje kod devojaka nego kod  dečaka iste težine,  prosečno čak do 600 kalorija. Istovremeno su potrebe za mineralima i vitaminima uglavnom iste, a ponekad čak i veće nego kod dečaka. To znači da devojčice treba mnogo pametnije da se hrane. Zato je knjiga napisna posebno za tinajdžerke kako bi im pružila znanja i veštine koje će im pomoći da u manje kalorija upakuju dovoljno hranljivih materija.

U čemu tinejdžerke najviše greše kada drže dijete i koje su im najveće zablude?

Ima mnogo zabluda u vezi sa ishranom, pa ne bih da ih nabrajam. To i nisu samo tinejdžerske zablude. Iz iskustva, međutim, mogu reći da najveći broj devojaka kreće u dijetu da reši problem viška na nekom posebnom delu tela – na primer, višak na butinama. I to je najveća zabluda jer nijedna  dijeta bilo kakvog da je tipa ne rešava tu vrstu problema – samo se vežbanjem oblikuje telo. Ono mora da bude dobro programirano i vrlo redovno, pa će jedino tako dati pun efekat, uz optimalnu ishranu. Kratkotrajne dijete potpuno su kontraproduktivne jer pojedu mišiće kojima je glavni posao da održavaju ukupni  tonus našeg tela, pa i tonus kože. Pored toga, vrlo rigorozne dijete, a posebno tzv. hiperproteinske, dovode do velikog gubitka vode – dehidracije –pa i to vodi ka smanjenju turgora kože i lošeg izgleda.

„Nepravilna ishrana nije kao grip, pa da su znaci vidljivi odmah. Štete su često odložene za  kasnije periode života ili su neuhvatljive, kao nedostizanje maksimalnog rasta“

Koje su najveće opasnosti loše ishrane u periodu puberteta?

Najveće opasnosti liše ishrane su nedostizanje maksimalnog rasta u visinu i razvoja pojedinih dimenzija tela, najčešće grudnog koša. Potom se kod devojčica često javlja poremećaj ciklusa kao posledica izražene mršavosti, odnosno gojaznosti, ali i neunošenja masti . Razni popularni režimi na svežem voću i povrću za posledicu imaju pojavu anemije, a ona na razne načine ugrožava optimalno funkcionisanje. Može da se nabraja ceo dan, ali suština je u tome da nepravilna ishrana nije kao grip, pa da su znaci vidljivi odmah. Štete su često odložene za  kasnije periode života ili su neuhvatljive, kao nedostizanje maksimalnog rasta. Još nemamo čitač gena da bismo mogli znati šta je tamo bilo zapisano. A za takve propuste nema nadoknade u kasnijim periodima života i to čini ishranu u tom periodu posebno osetljivom. Da skratim priču, u ovom periodu najopasnije su one dijete koje izbacuju cele grupe namirnica, kao što su, na primer, čist veganizam, dijete samo sa svežim namirnicama, dijete bez ugljenih hidrata i čisto mesne dijete, pa njih nikako ne treba primenjivati.

Može li se lako dopreti do devojčica u tom uzrastu i uticati na njihove stavove o ishrani i dijetama?

Nikad se ne bih  upustila u ovakav posao da nisam imala sjajnu saradnju s devojkama u tom uzrastu. Uvek sam im davala otvorena,  jasna obrazloženja zbog čega nešto treba jesti, a zašto nešto drugo može da šteti. Uspešno je jedino ono što prihvate kao deo svog stila i ukupnog razmišljanja. Tako su i preporuke napravljene – da mogu da se uklope u njihove izjave tipa  volim ovo  – ne volim ono. I čokolada ima svoje mesto u ishrani, a da ne pominjem razne druge slatke demone.

U čemu roditelji najviše greše kad njihova ćerka ima problem s težinom ili ishranom?

Roditelji su tu da pruže podršku. Bilo bi dobro da probaju da zajedno s ćerkom nađu prave odgovore. Drugim rečima, kad god postoji problem, valja se obratiti na pravu adresu za dobijanje pravih odgovora – od pedijatra do endokrinologa i specijaliste za ishranu. Oni će znati da definišu veličinu problema, a on je često sasvim mali i rešiv, s tim što zahteva strpljenje, ali ponekad i izmene ponašanja samih roditelja, što to mi se čini najtežim.

„Ne davati deci pare za doručak, već im obrok pripremati kod kuće. Kad god je moguće, treba imati zajedničke obroke.“

Kad postanemo roditelji, ne dobijamo blanko potvrdu da u svemu postupamo ispravno,  a naše greške vide se na našoj deci kao u ogledalu – mislim pre svega na navike u ishrani i fizičkoj  aktivnosti.  Ćerke su posebno osetljive na tatino mišljenje, pa očevi moraju biti vrlo pažljivi pri zadirkivanju koje je u vezi s ćerkinom težinom ili ukupnim izgledom. Znači, ako žele da pomognu deci koja stvarno imaju problem, onda cela kuća mora da menja navike u smislu izbora namirnica i načina pripremanja hrane. Treba uvesti više povrćki, manje raznoraznih testa, pohovanja i slično. I, naravno, ne davati deci pare za doručak, već im obrok pripremati kod kuće. Kad god je moguće, treba imati zajedničke obroke, pri kojima nikad ne treba voditi neke ozbiljne i teške razgovore!

Da li danas škole daju mladima dovoljno informacija i znanja o pravilnoj ishrani? Kakav je vaš utisak stečen radom s tinejdžerima?

Ne daju. To je opšti utisak. Tinejdžeri se kao i većina ljudi danas informišu na internetu, gde  baš svako može da piše o čemu god želi, a ishrana je u modi.  Ako informacije potiču još od poznatih ličnosti, onda je sasvim razumljivo što se razni mitovi o  tzv. supernamirnicama šire neverovatnom brzinom. Juče su to bile godži bobice, danas je to kinoa, sutra će biti limun i tako redom, a problem nastaje kad se neki ljudi na to prime, pa veruju da je to baš tako i krenu da se toga striktno drže i da ga primenjuju. Imam slučajeve ozbiljnih poremećaja nastalih na bazi takozvane bezglutenske ishrane. Kažem takozvane, jer je u internetskom izdanju te inače jednostavne eliminacione dijete izbačeno svašta, a najčešće mleko i mlečni proizvodi,  što nema nikakve veze s glutenom.

Razgovarala: Jovana Papan