Kad korporacije kuvaju
Znamo zašto ljudi ne kuvaju – jer je marketing gotove hrane preuzeo naše kuhinje. Fetišizacija kuvanja, koju propagiraju kanali specijalizovani za kuvanje, učinili su da deluje zastrašujuće, naročito onima koji su odrasli bez roditelja koji su kuvali u kuhinji, i tako sve više ljudi govori ili da za kuvanje nema vremena ili da to ne voli da radi.
„Uvek ćemo naći vremena za ono što volimo ili cenimo. Uvek imamo vremena za surfovanje internetom ili vežbanje“, ističe Polan: „Problem je u tome što nam kuvanje nije dovoljno važno. U krajnjoj liniji, šta biste želeli, da vam hranu sprema korporacija ili čovek? Kuvanje nije isto kao popravljanje automobila ili nešto drugo, što i treba da prepustite drugima. Kuvanje nas povezuje sa prirodom, sa našim telima. Previše je dragoceno za našu dobrobit, da bismo ga prepuštali tek tako.“
Zloupotreba feminizma
Ipak, prehrambeni giganti su ubedili većinu: „Niko ne treba da kuva. Ona će se postarati za to“. Sve to je započelo još pre 100 godina, a zahuktalo se tokom 70-ih, kada su veliki proizvođači gotove hrane delovali tako napredno, feministički. Polan me je podsetio na fantastičnu kampanju KFC-ja, koji je prodavao kofu pržene piletine pod sloganom „Ženska sloboda“.
“Kuvanje je ono što se dešava između gajeja hrane i jedenja. To je politički akt, jer kuvajući možemo poboljšati svoje zdravlje, osloboditi se zavisnosti od prehrambenih konglomerata, i graditi porodičnu zajednicu. “
„Treba da završimo taj neprijatan razgovor o podeli kućnih poslova, što je prehrambena industrija svojski eksploatisala, kako bi što bolje prodavala gotovu hranu“, kaže on. „Ali, ukoliko želimo da ponovo izgradimo kulturu kuvanja, ne treba da vraćamo žene u kuhinju. Treba svi zajedno da se vratimo u kuhinju. Kuvanje je suviše važno da bismo ga prepustili samo jednom polu ili samo jednom članu porodice. Muškarci i deca takođe moraju biti u kuhinji, i to ne samo radi pravične raspodele posla, već zato što na taj način mnogo dobijaju.”
