Zablude koje skupo plaćamo
Istine i laži o hrani – mitovi, zablude i neistinite tvrdnje o tome šta je zdravo i šta nezdravo, dovele su do situacije u kojoj jedni profitiraju, a drugi plaćaju. Establišment – prehrambena i farmaceutska industrija, poljoprivredni biznis, državne službe, medicinski stručnjaci i mediji – profitiraju, a običan čovek i potrošač plaća i ispašta. Što je najgore, plaća svojim zdravljem.
Najskuplje plaćamo zabludu da su masnoće životinjskog porekla i holesterol štetni te da izazivaju srčane bolesti, začepljenje krvnih sudova, čak i rak. Ova opšteprihvaćena tvrdnja nema naučnu osnovu, već je nesrećni rezultat neutemeljenih mitova, predrasuda i komercijalnih interesa. Zbog ove neistine, poslednjih trideset godina smo laboratorijski zečevi kojima se umesto tih „strašnih“ životinjskih masnoća nudi celo mnoštvo „zdravih“ rafinisanih namirnica s previše šećera, skroba, biljnih ulja, margarina i transmasnoća, pšenice, glutena i žitarica uopšte, veštačkih dodataka i štetnih hemikalija.
„Istine i laži o hrani – mitovi, zablude i neistinite tvrdnje o tome šta je zdravo i šta nezdravo, dovele su do situacije u kojoj jedni profitiraju, a drugi plaćaju.“
Doktor medicine Dvajt Landel (Dwight Lundell), poznati američki kardiohirurg, piše: „Mi lekari, uz sve naše obrazovanje, praksu, znanje i autoritet, često posedujemo popriličan ego zbog kojeg vrlo teško priznajemo da grešimo… Službena medicina je napravila užasnu grešku kad je ljudima savetovala da izbegavaju zasićene masti… Davno uspostavljene prehrambene preporuke dovele su do epidemije pretilosti i dijabetesa, koji su po smrtnosti, ljudskoj patnji i materijalnom trošku nadmašili svaku drugu pošast u istoriji čovečanstva.“
Kad bi naši medicinski stručnjaci bili manje zauzeti propisivanjem recepata i kad bi se češće prisetili Hipokratove zakletve koju su položili: „U času kada stupam među članove lekarske profesije, svečano obećavam da ću svoj život staviti u službu humanosti… Najvažnija će mi briga biti zdravlje mojega pacijenta.“, tada bi možda shvatili da je njihova dužnost da budu informisani, da moraju redovno da prate naučnu i stručnu literaturu o uticaju ishrane na ljudsko zdravlje, čak i onu nezavisnih autora (svaka čast izuzecima koji to rade). Tako bi možda došli do zanimljivih saznanja da, na primer:
Naučni dokazi o štetnosti masnoće i holesterola ne postoje.
- ·Kampanja protiv holesterola najveća je prevara 20. veka.
- ·Zasićene masnoće iz hrane životinjskog porekla ne uzrokuju ni debljinu, ni srčane bolesti, niti druge hronične civilizacijske bolesti.
- ·Debljina je bolest preteranog nakupljanja masnoće i ne zavisi ni od prekomernog jela ni od premalo telesne aktivnosti, već od neravnoteže u hormonskom regulisanju masnog tkiva i metabolizma masti.
- ·Insulin je primarni regulator nakupljanja masnoće, a ugljeni hidrati, koji podstiču izlučivanje insulina, direktan su uzrok debljine.
- ·Bolesti srca i krvnih sudova nemaju veze s unosom zasićenih masnoća iz hrane. Pravi uzrok kardiovaskularnih bolesti su hronične upale u arterijama koje nastaju zbog preteranog unosa šećera, skroba i biljnih ulja bogatih omegom-6.
- ·Što više konzumiramo industrijski prerađene hrane, to više podstičemo stvaranje upala, iz dana u dan. Ljudsko telo nije stvoreno da prerađuje hranu krcatu šećerom, skrobom i omega-6 uljima.
- ·Postoji samo jedan način za suzbijanje ovih upalnih stanja, a to je povratak hrani u njenom izvornom obliku.
O autorki:
Anita Šupe je diplomirala ishranu i nutricionizam na Univerzitetu u Geteborgu u Švedskoj. Tamo je imala prilike da se upozna sa novim načinom ishrane – malo ugljenih hidrata, puno masti (Low Carb, High Fat ili LCHF) – za koji se veruje da ga primenjuje trećina stanovnika Švedske. Njen blog Istine i lazi o hrani je pomogao mnogima u regionu da poboljšaju svoje zdravstveno stanje (http://istineilaziohrani.blogspot.com). Autorka je i knjige recepata za LCHF način prehranjivanja.
