„Osmak sa objavljenom zbirkom pesama“, Borivoje Ilić, sa kojim smo upoznali čitaoce 2017, sada je učenik Srednje šumarske škole u Kraljevu i za sobom ima još jednu objavljenu knjigu. Druga zbirka pesama „Miris zavičaja“ objavljena je ove godine i sadrži sto pesama. Zbirka je predstavljena u prostorijama Borivojeve škole i kraljevačkog Doma učenika, snimljеno je nekoliko priloga o njoj, a mladi pesnik je hvaljen što nas podseća na ono što zaboravljamo, no iznad svega zbog hrabrosti da govori o temama koje tako nisu „in“ već su, naprotiv navodno оdavno prevaziđene.
Već od naslova je jasno da je Borivoje ostao u zavičajnom tematskom krugu: seoski život, lepote prirode rodnog kraja, teška sudbina ljudi u selima koja zamiru, nostalgija onih koji su napustili zavičaj, majka koja čeka/ispraća sina jedinca, porodična ljubav, životne radosti malih ljudi… Sve su to teme koje uobičajeno ne ulaze u polje interesovanja današnjeg mladog čoveka. Borivoje međutim potvrđuje da izuzeci postoje i svoj poriv nije spreman da preusmerava u skladu sa ukusom i težnjom većine.
Njegova druga zbirka pesama povod je u najmanju ruku za razgovor.
* Ovo je tvoja druga zbirka pesama. Naslov prve, koju si objavio kao đak osmak bio je „Oj Negbino, rodni kraju“. Sada je pred nama „Miris zavičaja“, koji se, očigledno, nadovezuje na prvu zbirku. Šta ti želiš da postigneš svojim pesmama i kako dolaziš na ideju o čemu da pišeš?
– Cilj mojih pesama i moje poezije je da negujem narodnu tradiciju onoliko koliko mogu i da mlađim generacijama kroz stihove pokažem kako se nekada živelo. Skoro svaka moja pesma nas vraća vlastitim korenima u neka davna, teška a srećna vremena, kada je bilo sloge, prave i iskrene ljubavi, prijateljstva. Pesme su jasne, prosto rečene, melodicne i razumljive svima. Sve je u znaku života na selu između oranja, kopanja i žetve i slave, svadbe i sahrane. Ljubav prema rodnom kraju i uspomene iz detinjstva su moja glavna inspiracija.U dosta pesama je opisana ljubav majke prema sinu koji živi negde daleko, a ona ga uzaludno čeka kada će joj doći.
* Tematski krug je u velikoj meri isti. Ti si, međutim, i sam „otišao u grad”. Da li se nešto promenilo u tvom pogledu na ono o čemu pevaš?
– Pretežno nije. Isto kao u prvoj knjizi, pesme su u duhu tradicije koju ja kroz stihove približavam današnjici. Naravno, kako vreme prolazi pesme su ozbiljnije i dosta kvalitetnije od prvih pesama.
* A da li su te s promenom sredine okupirale još neke teme o kojima možemo očekivati tvoje pesme u budućnosti?
– Može se reći. Vremenom kako sazrevam dobijam sve više novih ideja, motiva, iskustva…Promena sredine je vrlo pozitivno uticala na mene i izmamila mi najtananije emocije kako bih napisao svoju drugu knjigu. U budućnosti možemo očekivati neki noviji i moderniji stil, ali takođe utkan u duh tradicije.
* Kako je nova sredina (učenici i nastavnici) reagovala na činjenicu da si s polaskom u srednju školu već imao objavljenu zbirku pesama? Da li se neko razočarao kada se saznalo o kakvim pesmama je reč?
– U početku je svima bilo čudno i nesvakidašnje. Verovatno da do sada nisu imali priliku da pročitaju knjigu svog učenika ili druga. Posebno im je bio čudan taj izvorni stil, starinska imena, motivi sela, zavičaja, porodičnih vrednosti… Ali vremenom su me prihvatili i podržali koliko su mogli. Verovatno da ima neko kome se taj stil i pesme ne sviđaju, ali se bar meni nije izjašnjavao.
* U ovoj knjizi primećujemo više ljubavnih pesama. One govore o ljubavnom rastanku, odbegloj dragoj koja se udaje za drugoga, nesrećnoj ljubavi… izvini što pitam, ali nije li prerano za proživljavanje tako dubokih emocija? Ili ti pišeš na osnovu tuđih iskustava o kojima ti je može biti taj neko pričao? Ili jednostavno zamišljaš…
– Da naravno, druga knjiga takođe, kao prva, sadrži brojne ljubavne pesme. Veliki broj tih pesama govori o ljubavi u nekadašnjem vremenu, kada je bilo prave i iskrene ljubavi. Cilj ljubavnih pesama je da današnji mladi parovi osete kako se nekada volelo i živelo kada nije bilo telefona i interneta, nego se ljubav razvijala pomoću pisma, tajnih poruka i pesama koje je momak devojci natpevavao.
Naravno da nije prerano da o tome pišem, sve nas mlade to nekad u životu čeka. I bolje je da što pre čujemo tuđa iskustva i odlučimo na vreme kako ćemo postupati. Ali ja se kroz pesme stavljam u ulogu nekog ko sada to proživljava.
* Kada smo prvi put razgovarali, bio si i član dramske sekcije, osvojio si mnogo medalja, bavio si se pevanjem izvika. Da li je i dalje tako?
– Ranije sam se više bavio i glumom i pevanjem izvika, ali sada sve manje i manje jer mi vreme ne dozvoljava. Ipak i sada uvek rado zapevam izvika jer to volim. Ostale su mi brojne nagrade, diplome, priznanja koje me rado sećaju na brojna takmičenja.
* Kako provodiš raspust?
– Raspust provodim pretežno kod kuće u selu. Sada je letnje radno vreme, a u selu ima uvek posla. Ali ja sam od malih nogu naučio da radim i da se borim koliko mogu (iako nisam morao), tako da mi rad nikad ne predstavlja problem. Volim život u selu mada je vrlo težak, pun briga i problema. Kada čujem da neko iz grada govori kako je lep život u selu, a do sada nije imao dodira sa selom, mislim da se grdno vara – kada bi se stavio u ulogu seljaka izgledalo bi vrlo drugačije. Svu tu muku i brigu jednog seljaka kako bi zaradio hleba za sebe i porodicu ja sam osetio i pretočio u svoje stihove i do sada u dve knjige.
* Još malo pa će i kraj srednje škole. Imaš li neke jasne planove šta i kako posle?
– Ostale su mi još dve godine do kraja srednje škole, ali nisam napravio još jasne planove za budućnost. Boriću se koliko mogu da ostvarim svoje želje i ciljeve koje će me voditi kroz život.
* Šta bi poručio svojim vršnjacima koji „po ceo dan sede za kompjuterom i igraju igrice“?
– Nije bas ni tačna ta informacija da današnja deca samo sede za kompjuterom i ništa ne rade. Naravno, ima i takvih, ali nisu svi. Primećujem u mom okruženju da dosta mojih drugova, vršnjaka, čak i mlađe dece želi da radi i da se bori za svoj dinar. I ne rade nimalo lak posao. Isto kao i ja, bez obzira što pišem pesme i radim, uvek volim da se uz dobro društvo opustim i odmorim.
Poručio bih svima da se ne dodvoravaju trendovima nego da žive kako vole i da rade ono šta ih čini srećnim.
Ako je u današnjoj problematici identiteta najveća stvar ne želeti da ga promeniš i da ga se odrekneš (ili pak suprotno?), onda Borivoje svojom poezijom može da drži časove mnogima.
MIRIS ZAVIČAJA
Sad se sećam k’o da juče beše
Svog detinjstva i rodnoga sela
Stare majke kada u svet pođoh
Isprati me njena suza vrela.
Ostade mi srce kraj kućnih vrata
Po svetu lutam k’o ptica bez jata
Zanele me čari velikoga grada
Nisam više onaj isti k’o nekada.
Gorštačka je mene odgajila ruka
Igračke mi behu od drveta i blata
I shvatio sam, pošteniji je moj opanak
Nego nečija gospodska kravata.
Srce neće nikad zaboraviti selo
Tu sam odrastao od bede do sjaja
Gde god budem živeo u svetu
U srcu će mi biti miris zavičaja.
SVE JE ISTO, SAMO TEBE NEMA
Opet behar na granama cveta
Proleće je, svuda se zeleni
Moja draga sad u selu nije
Pa je proleće samo tužno meni.
Proleće je stiglo, a u duši jesen
Pupoljku se novi život sprema
A ja šetam stazama, zanesen
Sve je isto, samo tebe nema.
Lipe cvetaju, dunja miris širi
Duge noći u zvezdanom su sjaju
I pčela se svome cvetu vraća
Samo tebe nema u mom zagrljaju.
Breze bele raduju se Suncu
Jorgovan se u procvat sprema
Ljubavlju je moje srce puno
Sve je isto samo tebe nema.
UZALUD JE ČEKANJE
Noć polako pada iznad sela
Tiho vetar piri u jesenjoj noći
Mala reka talasima šumi
A ja čekam kada ćeš mi doći.
Uzalud je čekanje, uzalud je nada
Uzalud sam prsten doneo iz grada
Uzalud majka kapiju kiti
Hteo sam te, draga, noćas zaprositi.
Ljudi polako na počinak kreću
Tužan mesec iznad reke drema
U tvojoj sobi svetlo se gasi
Ja te još čekam, a tebe nema.
Gluvo doba – ja s ekući vraćam
Srećem majku na kućnome pragu
Šta da kažem kad me ona pita:
Jesi l’, sine, zaprosio dragu?
A TEBE NEMA, NEMA TE KRAJ MENE
Stigla jesen isto kao nekad
Laste odlaze a gora je svela
A ti si otišla iz moga života
Još te duša nije prebolela.
Moje suze k’o lišće padaju
Svaka suza iz oka me boli
Ali tebe nema, otišla si tiho
Još uvek te moje srce voli.
Tužno vetri gorom zavijaju
Srce moje ko jesenja trava vene
Ptica na grani drugu pticu ljubi
A tebe nema, nema te kraj mene.
Jesen prolazi, a zima se sprema
Snegovi će beli da zaveju pute
A tebe nema, nema te kraj mene
Da ublažiš sada moje rane ljute.
Izvor: Detinjarije.com
