U jednom takvom trenutku, kada je do kraja časa ostalo oko dvadeset minuta, a rasprava se nezaustavljivo širila, razmišljajući šta da činim, setio sam se zapažanja profesora Jerotića o celishodnosti čitanja bajki uznemirenoj deci. Zamolio sam jednog učenika da ode do školske biblioteke i brzo donese jednu zbirku bajki. Dok su se učenici u odeljenju bučno raspravljali oko pitanja zbog kojih su se posvađali, u knjizi sam pronašao jednu kratku bajku. Glasno sam rekao da želim da im pročitam jednu bajku.
Mnogi učenici koji su u žaru rasprave stajali, najednom su seli, i kao po nekoj nevidljivoj komandi počeli da slušaju Priču.
Pošto sam bajku pročitao, jedan učenik je upitao: „Zašto smo slušali ovu priču?“. Odgovorio mu je drug do njega: „Zato što je priča dobra“. I ostali učenici su se složili sa njim. U tom času je zazvonilo.
Na ovom času nije bilo prilike, a možda ni razloga, da se podrobnije razgovara o upravo pročitanoj bajci. Ono što smo i učenici i ja tada neposredno uvideli, bilo je očigledno: kada se sluša Priča – kada je priča dobra, ona stišava razornu buru emocija. Uverio sam se da bajka uzvodi decu zahvaćenu kovitlacem uznemiravajućih emocija (ljutnje, straha, strepnje, zavisti) na duhovne visove sa kojih mogu da sagledavaju vrline junaka priče i njihove akcije i da se, Pričom nadahnuti, energično pokrenu ka izbavljenju iz postojećih napetosti i nemira.
Čitanje pred spavanje – istinsko obrazovanje za decu
Umetnost pripovedanja
Zašto umetnost pripovedanja vekovima pleni pažnju ljudi svih uzrasta?
Zato što im pomaže da o svojoj ličnosti i o svojim odnosima sa ljudima potpunije rasuđuju, da se u vrtlogu svakodnevnih briga, nespokoja i dilema sigurnije orijentišu ka prepoznavanju i nalaženju Istine i neprolaznih duhovnih vrednosti… Posredstvom uzbudljivo opisanih događaja i primera junaka iz priča, romana ili bajki, deca spontano uče da je važno da se trude da steknu i sačuvaju vrline: samilost, požrtvovanje, nesebičnost, hrabrost… Takođe, vredna književna dela, a posebno ona koja su iskazana u formi bajke, opominju ih da je opasno i štetno poistovećivati se sa karatkernim osobinama negativnih junaka, pošto oni, na kraju, nikada, uistinu, i nisu pobednici.
Hristove priče
Među svim ikada ispričanim pričama, Hristove Priče su najdragocenije.
Njima Spasitelj sveta osvetljava puteve spasenja kojima može da ide svaki čovek koji to poželi. One prodiru samo u otvoreni um i u otvoreno srce čovekovo. One blistaju u Jevanđelju i mogu se potpuno doživeti i razumeti delovanjem blagodati Božje.
Hristos je svojim kratkim Pričama: o bludnom sinu, o sejaču i semenu, o zlim vinogradarima, o milosrdnom Samarjaninu, i mnogim drugim, posvedočio delotvornost i lekovitost Bogočovečanske Priče – Priče koja je svakodnevna duhovna hrana svoj Njegovoj duhovnoj deci – svima koji veruju da je On Sin Božji – Hristos, Spasitelj sveta.
Izvor: Pravoslavlje, novine Srpske patrijaršije
