Deca veoma rano nauče da pravdaju svoje agresivne postupke. Ona udare svog mlađeg brata, koji zbog toga zaplače, i odmah izjavljuju: „Ali, on je prvi počeo! Dobio je što je i zaslužio!“ Većina roditelja ova dečja pravdanja ne shvata ozbiljno i to je u redu, jer su takvi načini opravdavanja u većini slučajeva bezopasni. Međutim, deluje otrežnjujuće kada shvatite da isti mehanizam stoji iza ponašanja bandi koje maltretiraju slabiju decu, šefova koji se iživljavaju nad zaposlenima, ljubavnika koji se vređaju, policajaca koji nastavljaju da tuku osumnjičenog i nakon što im se predao, tirana koji zatvaraju i muče pripadnike nacionalnih manjina i vojnika koji čine zverstva nad civilnim stanovništvom. U svim ovim slučajevima, stvara se zloćudni krug: agresija vodi u samoopravdavanje, a ono opet podstiče dalju agresiju. Fjodor Dostojevski je odlično shvatao kako ovaj proces funkcioniše. U romanu Braća Karamazovi se Fjodor Pavlovič, taj nitkov od oca Karamazovih, priseća kako ga je jednom prilikom neko upitao zbog čega toliko mrzi „tog i tog“, na šta je on bestidno odgovorio: „Reći ću ti. Nije mi učinio ništa nažao. Ali jednom sam ga prevario i od tada ga mrzim.“
Srećom, teorija disonance pokazuje i to da plemenitost stvara spiralu rasta dobronamernosti i samilosti, takozvani krug dobrote. Kada učinimo dobro delo, naročito ako se to dogodi slučajno, blagodet svoje velikodušnosti vidimo u mnogo boljem svetlu. Saznanje da ste osobi koju ne volite učinili uslugu sukobljava se sa vašim negativnim osećanjima prema njoj. Zapravo, kada toj osobi učinite uslugu, zapitaćete se: „Zašto bih učinio uslugu jednom kretenu? Mora da i nije toliki kreten kao što sam mislio — štaviše, on je prilično dobar momak u zaslužuje da mu se pruži šansa.“
Ubica ljubavi – Samoopravdavanje u braku
Odlomak iz knjige „Uvek u pravu: Svi greše, ali ne i ja“
Kerol Tarvis, Eliot Aronson
Izdavač: Psihopolis
Izvor: Detinjarije.com
