Istraživanje koje se bavilo ispitivanjem intenziteta stresa izazvanog različitim uzročnicima, pokazalo je da je razvod jedan od događaja koji izazovaju najviše stresa. Osim za supružnike, razvod je i jedno od najtraumatičniih iskustava koje dete može da proživi tokom detinjstva. Po jednom istraživanju, žene čiji su se roditelji razveli znatno više puše i piju alkohol, a muškarci su u proseku slabije obrazovani i imaju manje uspešne karijere. Ipak, razvod se često ne može izbeći, i jedino što roditelji mogu da pokušaju jeste da tu traumu dete iskusi u što blažoj formi. Kako to postići?
Tekst: Jovana Papan
Srbija je zemlja koja je pri samom vrhu liste država sa visokim procentom razvoda. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, svaki četvrti sklopljeni brak u Beogradu biva razveden, a u celoj državi svaki peti. Povećanje broja propalih brakova započeto je pre više decenija. Godišnje se u Srbiji sklopi oko 40.000 brakova, a skoro 8.000 brakova se razvede tokom prve godine. Prosečno, brak u Srbiji traje 12,8 godina. Samim tim, u Srbiji odrasta jako mnogo dece koja znaju šta znači imati razvedene roditelje. I to dece koja neretko postaju najveće žrtve razvoda. Roditeljska je odgovornost i obaveza da se postaraju da se to ne desi.
Šta će biti sa mnom?
Dolazak dece u brak podrazumeva značajne promene u odnosima supružnika, pa razlike u njihovom shvatanju roditeljstva često budu okidač za razvod. Tako dolazimo u situaciju da se, u godinama kada su detetu roditelji i porodična „mirna luka“ najpotrebniji, oni razdvajaju. Suočavajući se sa razvodom roditelja, deca se suočavaju sa brojnim promenama, i sa velikom neizvesnošću od novog. Najčešće su svesna da od sada stvari neće biti kao ranije, ali ne mogu sasvim da zamisle kako će novi život izgledati, pa počinju da se plaše i da strepe. Mlađe dete najviše strahuje od odvajanja i promene svakodnevnih porodičnih rituala, starije od selidbe ili promene škole, kao i od novčanih teškoća. Kako razvod utiče na dete, i koja su najčešća pitanja i brige deteta koje je saznalo da mu se roditelji razvode, pitali smo psihoterapeuta, dr. Zorana Milivojevića:
„Mala deca su sebična. I zato je prva pomisao deteta Šta će biti sa mnom? Dete brine sa kim će živeti, da li će izgubiti onog drugog roditelja, kako će sve to izgledati, itd. Ono što je za dete veoma strašno je što ne može ni da zamisli kako će to izgledati nakon razvoda, i zato treba sa njima razgovarati i plastično im predstaviti šta to tačno znači. Od emocionalnog stanja roditelja zavisi i kako će dete reagovati. Ako je za roditelja razvod katastrofa, biće i za dete. Ako je jedan od roditelja veoma nesrećan ili, po detetovoj oceni, mnogo slabiji i nemoćniji od onog drugog, dete može biti zabrinuto i za tog roditelja. Moguće je da se dete oseti krivim za razvod, i slično. Mlade u višim razredima osnovne škole brine šta će na to reći njihovi vršnjaci, stid ih je zbog toga…
“Ono što je za dete veoma strašno je što ne može ni da zamisli kako će to izgledati nakon razvoda, i zato treba sa njima razgovarati i plastično im predstaviti šta to tačno znači.“
Naravno, sve zavisi od toga kako se dete osećalo u samom braku svojih roditelja. Svakodnevno nasilje i neprijateljska atmosfera među roditeljima mogu biti mnogo gore iskustvo nego razvod. „Ljudi ne reaguju na događaje, već na njihovo značenje i značaj koji im se pripisuje. Na isti način reaguju i deca. Dakle, glavna stvar je način na koji dete tumači razvod roditelja, i šta taj razvod njemu znači. Ako ga dete shvata kao katastrofu, kao gubitak voljenog roditelja, kao dokaz da je njegov mali život uništen, tada će i njegov doživljaj biti takav. Ako su odnosi u braku katastrofalni, puni ponižavanja, nasilja i slično, tada dete može razvod doživeti kao pozitivno smirenje situacije. I upravo je to razlog zbog kojeg je dobro pripremati decu na razvod i ostajati sa njima nakon razvoda, jer tako možemo da utičemo na to kako će razmišljati o razvodu i kako će shvatiti celu stvar. Sam razvod je uvek veoma negativna stvar, ne samo za decu i njihove roditelje, već i za celu socijalnu mrežu, od rođaka sa obe strane do prijatelja. O ekonomskim efektima razvoda da i ne govorimo. Dakle, ima puno negativnih posledica. Ali, ono što je najvažnije je odnos ljudi koji se razvode. Najkraće rečeno – da li se razvode prijateljski ili neprijateljski. Ako ljudi prihvate da svako ko je dovoljno nezadovoljan, iz bilo kog razloga, ima pravo da se razvede, kada njihov partner počne da koristi to pravo, oni to polako prihvataju. U razvodu ima puno tuge, besa, straha, razočarenja, ali ne bi trebalo da ima prezira, mržnje, osvetoljubivosti. To je jedan tužan događaj za sve uključene, i to je to. Razvod je sahrana jednog pokušaja zajedničkog života. Većina „ružnih“ razvoda polazi od činjenice da je neko nekoga izigrao i da sada taj izigrani, koji ne želi da bude gubitnik, pokušava da, ako ne može da pobedi, bar učini da ni onaj drugi ne pobedi. Na kraju svi gube, a najviše deca.“ zaključuje dr. Milivojević.
Gadi mi se vec od price otac napustio porodicu.Valjda niko ne bi otisao da mu je dobro.I zena kada napusti kucu,zna se da je nesto primoralo.Zasto onda kriviti muskarce i oni su pobegli od necega.Kako zena da ga natera da je on voli.Zena je,tamo gde je srce i nema ni jedna pravo na njega bez njegove saglasnosti.