Sedam najvažnijih karakternih crta koje učenici treba da poseduju

Odlomak iz knjige „Tajna uspešne dece“ Pola Tafa (Laguna, 2013.) Tekst prenosimo uz dozvolu izdavača.

Otkrića Karmit Sigal bacaju novo svetlo na decu s navo­dno niskim koeficijentom inteligencije koja su testirana u eksperimentu s M&M bombonama na jugu Floride. Da se podsetimo, deca su postigla slabe rezultate na prvom testu inteligencije, ali su znatno popravila rezultat kad su nagrađiva­na bombonama. Pitanje je, dakle, bilo sledeće: koliki je pravi IQ prosečnog učenika s ’niskim’ koeficijentom inteligencije? Da li je 79 ili 97? Naravno, imali biste dovoljno osnova da tvrdite kako je njihov pravi koeficijent 97. Ispitanik mora da se pomuči prilikom rešavanja ovih testova i zato su deca s niskim koeficijentom zapela jače kad su nagrađivana bom­bonama. Ne postoji u bombonicama čudesan sastojak koji im je povećao inteligenciju pa su smislili tačne odgovore; oni već poseduju toliki IQ. Prema tome, ta deca nikad nisu imala nisku inteligenciju. Ona je sve vreme bila prosečna.

Međutim, Karmit Sigal je svojim eksperimentom poka­zala da njihov prvi skor, onaj od 79, mnogo više određuje njihov budući uspeh. U njihovom slučaju ovaj test je pan­dan testu brzine čitanja šifri, testu čiji rezultat nije ni oso­bito važan ni isplativ, ali koji predviđa dokle će ispitanik dogurati u životu. Možda oni i nemaju stvarno nizak IQ, ali svakako im nedostaje određen kvalitet zbog kog oni koji ga imaju pošteno zapinju da reše test inteligencije i kad im nije obećana nagrada. A Karmit Sigal je pokazala svojim istraživanjem da je vrlo važno posedovati tu osobinu.

Savesnost

I koja bi to bila osobina koju poseduju Sigaline vrednice, deca koja se trude bez obzira na to da li će im se ulože­ni napor isplatiti ili neće? Pa, ljudi koji se bave psiho­logijom ličnosti imaju stručni pojam za to: savesnost. U poslednjih nekoliko decenija psiholozi ličnosti su se složili da se čovekova ličnost najbolje analizira na osnovu pet dimenzija, poznatih kao velikih pet: kooperativnost, eks­traverzija, neuroticizam, otvorenost i savesnost.I kad je Karmit Sigal u sklopu jednog istraživanja zadala dečacima standardni test ličnosti, oni koji nisu reagovali na mate­rijalni podsticaj – i koji su dobro rešavali test bez obzira na to da li su im bile obećane bombone ili nisu – imali su posebno visok skor na dimenziji savesnosti.

Brent Roberts, profesor s Univerziteta Ilinois u Urbana­-Šampanju, inače saradnik ekonomiste Džejmsa Hekma­na i psihologa Adžele Dakvort, u svetu psihologije ličnosti slovi za sve uticajnijeg stručnjaka za savesnost. Roberts mi je ispričao da krajem devedesetih godina prošlog veka, u vreme kad je završavao diplomski i razmišljao za koju će se oblast specijalizovati, niko nije želeo da izučava savesnost. Većina psihologa gledala je na nju kao na crnu ovcu među osobinama ličnosti. A tako je uglavnom i danas. Roberts smatra da je to kulturološka stvar. I reč savesnost, baš kao i karakter, izvan akademske zajednice budi prilično snažne asocijacije, i to ne nužno pozitivne. „Naučnici više vole da proučavaju ono što im se dopada“, kaže on. „A deo dru­štva koji ceni savesnost nisu ni intelektualci, ni akademski građani, a ni liberali. Mahom su to religiozni, konzervativni desničari, koji smatraju da ljudi treba više da se suzdržava­ju.“ (Psiholozi, uveren je Roberts, radije ispituju otvorenost. „Otvorenost je naprosto kul“, objašnjava pomalo razočara­no. „Povezana je s kreativnošću. I najbolje se slaže s liberal­nom ideologijom. A većina nas koji se bavimo psihologijom ličnosti – uključujući i mene, podrazumeva se – liberali smo.I volimo da proučavamo sami sebe.“)

I mada su donedavno stručnjaci za psihologiju lično­sti, ne računajući Robertsov usamljeni primer, uglavnom obilazili savesnosti u širokom luku, za ovu dimenziju velikih pet zainteresovala se devedesetih godina prošlog veka jedna manje uzvišena psihološka grana: industrijska/ organizacijska psihologija ili I/O psihologija. Stručnjaci za ovo polje retko predaju na poznatim univerzitetima; uglavnom kao savetnici menadžera za ljudske resurse ispunjavaju krajnje specifične zahteve velikih firmi i ne upuštaju se u ezoterične debate akademaca: njihov zadatak je da pronađu najproduktivnije, najpouzdanije i najmarlji­vije radnike za određeno radno mesto. Da bi lakše pronašli uposlenike kakve im firme traže, industrijski/organizacij­ski psiholozi počeli su da koriste različite instrumente za procenu ličnosti i tako su ustanovili da dimenzija savesno­sti iz modela velikih pet redovno najbolje predviđa koji će kandidat biti uspešan na radnom mestu.

A Robertsa posebno privlači savesnost zato što se pomoću nje mogu predvideti i mnoga druga postignuća koja izlaze izvan okvira radnog mesta. Ljudi koji imaju izraženu crtu savesnosti postižu bolji uspeh u srednjoj školi i na koledžu; ređe prave prekršaje; duže ostaju u braku. I žive duže – i to ne samo stoga što manje puše i piju. Ređe doživljavaju moždane udare, imaju niži pritisak i ređe obolevaju od Alchajmerove bolesti. „Bilo bi stvarno lepo otkriti barem neku lošu stranu savesnosti“, kaže mi Roberts.„Ali u ovom trenutku ona se nameće kao glavna dimenzija koja čoveku omogućava da uspešno funkcioniše tokom čitavog života. I zaista je važna za uspeh od kolevke pa do groba.“