Zašto deca u Srbiji sve kasnije progovore

Psihoterapeut dr Zoran Milivojević saglasan je sa tvrdnjama stručnjaka i smatra da, koliko su krivi mobilni telefoni, podjednako su odgovorni i roditelji koji idu linijom manjeg otpora i bukvalno „čitaju misli“ svojoj deci.

„Jasno je da deca već sa godinu-dve uspešno barataju mobilnim telefonom i gledaju ono što im se sviđa, bez potrebe da razgovaraju, igraju se i druže sa ostalom decom. Ali isto tako su najveći krivci i roditelji koji na prvi pokret ili mimiku deteta reaguju i daju mu ono što traži, umesto da ga nateraju da izgovori rečenicu i da im se obrati. To je pogrešno, dete uči da govori slušajući razgovore okoline i obraćanje roditelja. Na taj način razvija veštinu slušanja, širi vokabular i usvaja govor“, objašnjava dr Milivojević.

I u Evropi isto

Kada je u pitanju dečji govor i njihov vokabular, situacija u Evropi slična je kao i u Srbiji. Prema istraživanju, u Velikoj Britaniji svaka četvrta osamnaestomesečna beba ne govori ni 20 reči, koliko iznosi minimum po međunarodnom standardu! Uočeno je da svako šesto dete, od toga četvrtina dečaka, ne govori ni sa dve godine. Psiholozi su ovaj trend nazvali „lenjost u izražavanju“ i ističu da svkao dete ima svoj ritam razvoja.
Prema njenim rečima, govor je urođena sposobnost, ali je uticaj sredine veoma važan i odrasli moraju dosta da rade sa decom dok ne izgovore prve reči.

Kasno za logopeda

Neda Milošević kaže da u Srbiji roditelji najčešće zakasne kod logopeda jer dovode decu staru oko pet godina. „Decu to mnogo košta i mogu da imaju ozbiljne probleme u školi ukoliko ih roditelji na vreme ne odvedu kod logopeda i istraže zbog čega lepo ne govore. Važno je slušati svoju decu i pratiti njihov razvoj, a probleme rešavati na vreme“, kaže logoped.

Izvor: Mondo