Zašto roditelji brkaju imena dece?

Kada je Sandru Defler profesorka greškom oslovima imenom druge studentkinje, to ju je podsetilo na detinjstvo – svaki put kada bi njena majka želela da pozove neko od svoje dece, ali je bila u žurbi ili besna, oslovila bi pogrešno dete ili čak porodičnog psa!

Kako je Defler pritom i naučnica koja se bavi proučavanjem pamćenja, otkrila je da je ova pojava mnogo učestalija nego što je u početku mislila, i rešila je da je objasni. Tako su ona i njene kolege sa univerziteta Djuk organizovale istraživanje na 1.700 ispitanika.

Brkanje imena ispostavilo se kao najučestalije među članovima porodice i prijateljima. Mame i tate međusobno brkaju imena svoje dece pa i porodičnog psa, dok prijatelji brkaju imena svojih bliskih drugara. Više od polovine od 1.500 ispitanih studenata izjavilo je da su ih roditelji ili prijatelji pogrešno oslovili.

“Mama bi mene ili sestru oslovila imenom našeg psa,” kaže Defler. “Tada mi je to smetalo, ali sad shvatam da je to mnogima dešava. U pitanju je problem sa prisećanjem.”

Naime, stvar je u tome kako skladištimo podatke u mozgu. Sistem pohranjivanja podseća na katalogiziranje kakvo primenjuju biblioteke. Kao što one sve knjige o psihologiji ređaju na istu policu, tako i mi imena članova porodice pamtimo u istom “direktorijumu”, a imena prijatelja u drugom. Greške se zatim dešavaju unutar samih kategorija. Kako dolazi do njih? Kao što u biblioteci možete uzeti pogrešnu knjigu iz psihologije ako ste pogrešili broj signature, tako i mozak može da prizove pogrešno ime iz kategorije.

Posebno je interesantno što se u zbrku uključuju imena pasa, ali ne i mačaka ili drugih kućnih ljubimaca. To nam otkriva drugačiju prirodu veze koju ljudi imaju sa svojim psima. “Verovatno ima uticaja i to što pse mnogo češće oslovljavamo po imenu, a oni su i mnogo društvenije životinje nego mačke, pa ih više doživljavamo kao članove porodice,” objašnjava Defler.

Brkanje imena ne dešava se u svim prilikama, već obično onda kada su ljudi umorni ili besni.

Ako ste skloni brkanju imena, ne brinite se zbog toga – to nije pokazatelj starenja i propadanja mozga, poručuje neuronaučnica Emili Rogalski. “Čudo je što uopšte uspevamo da precizno potrefimo pravo ime, s obzirom na količinu podataka koje pohranjujemo u mozgu,” kaže ona, i dodaje da stres povećava šansu da pogrešimo, jer stvara zbrku u mozgu.

Priredila: Jovana Papan

Izvor: Today.com

Misija bela kuga: Veliki izazov pred bogatim zemljama

„Dnevnik jedne majke” Jelene Ćustić: Kad je teško, zagrlimo se

Osam saveta u borbi protiv dečijih napada besa

Sramota zvana “treće dete”

Povezanost žvakanja hrane i razvoja govora

Uzimajući u obzir sve brži ritam života, ali i razvijenost prehrambene industrije, koja nam sve više nudi prerađenu, mekanu hranu, koju ne treba previše žvakati, ne čudi nas činjenica da...

Kada dobrota roditelja prelazi u glupost? Kada ne dobijate zahvalnost i mirite se sa tim

Idealna slika zapravo izgleda ovako: roditelj pruža iz ljubavi, a dete prima sa zahvalnošću. Tada su svi srećni, to je slika harmonije koja ispunjava srca svih uključenih, ima tendenciju da...

Ako je vaše dete je barometar vaše sreće, očekuju vas problemi

Moguće su situacije kada odrasli sin ili kćerka, iako već uveliko imaju svoje porodice, ne mogu da donesu neku veću (ili čak manju) odluku u dogovoru sa partnerom, nego moraju...

Nekoliko efikasnih načina da oštetite svoje dete

Ako želite da oštetite dete, evo nekoliko odličnih i vrlo efikasnih saveta. Ubedite ga da mora da bude poslušno. Tačnije, da mora da vas sluša. Mi smo te rodili, mi...