Brkanje imena ispostavilo se kao najučestalije među članovima porodice i prijateljima. Mame i tate međusobno brkaju imena svoje dece pa i porodičnog psa
Kada je Sandru Defler profesorka greškom oslovima imenom druge studentkinje, to ju je podsetilo na detinjstvo – svaki put kada bi njena majka želela da pozove neko od svoje dece, ali je bila u žurbi ili besna, oslovila bi pogrešno dete ili čak porodičnog psa!
Kako je Defler pritom i naučnica koja se bavi proučavanjem pamćenja, otkrila je da je ova pojava mnogo učestalija nego što je u početku mislila, i rešila je da je objasni. Tako su ona i njene kolege sa univerziteta Djuk organizovale istraživanje na 1.700 ispitanika.
Brkanje imena ispostavilo se kao najučestalije među članovima porodice i prijateljima. Mame i tate međusobno brkaju imena svoje dece pa i porodičnog psa, dok prijatelji brkaju imena svojih bliskih drugara. Više od polovine od 1.500 ispitanih studenata izjavilo je da su ih roditelji ili prijatelji pogrešno oslovili.
“Mama bi mene ili sestru oslovila imenom našeg psa,” kaže Defler. “Tada mi je to smetalo, ali sad shvatam da je to mnogima dešava. U pitanju je problem sa prisećanjem.”
Naime, stvar je u tome kako skladištimo podatke u mozgu. Sistem pohranjivanja podseća na katalogiziranje kakvo primenjuju biblioteke. Kao što one sve knjige o psihologiji ređaju na istu policu, tako i mi imena članova porodice pamtimo u istom “direktorijumu”, a imena prijatelja u drugom. Greške se zatim dešavaju unutar samih kategorija. Kako dolazi do njih? Kao što u biblioteci možete uzeti pogrešnu knjigu iz psihologije ako ste pogrešili broj signature, tako i mozak može da prizove pogrešno ime iz kategorije.
Posebno je interesantno što se u zbrku uključuju imena pasa, ali ne i mačaka ili drugih kućnih ljubimaca. To nam otkriva drugačiju prirodu veze koju ljudi imaju sa svojim psima. “Verovatno ima uticaja i to što pse mnogo češće oslovljavamo po imenu, a oni su i mnogo društvenije životinje nego mačke, pa ih više doživljavamo kao članove porodice,” objašnjava Defler.
Brkanje imena ne dešava se u svim prilikama, već obično onda kada su ljudi umorni ili besni.
Ako ste skloni brkanju imena, ne brinite se zbog toga – to nije pokazatelj starenja i propadanja mozga, poručuje neuronaučnica Emili Rogalski. “Čudo je što uopšte uspevamo da precizno potrefimo pravo ime, s obzirom na količinu podataka koje pohranjujemo u mozgu,” kaže ona, i dodaje da stres povećava šansu da pogrešimo, jer stvara zbrku u mozgu.
Priredila: Jovana Papan
Izvor: Today.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Treba praviti razliku između sukoba među vršnjacima i vršnjačkog nasilja
Piše: Irena Stojiljković “Nije svako zadirkivanje štetno. Dobroćudno zadirkivanje kroz igru ili šalu može biti zabavno i konstruktivno. Može koristiti deci da razviju smisao za humor i druge socijalne veštine...
Dezorganizovani atačment: Kada dete nauči da svet nije bezbedno mesto
Kada dete ima sigurnu privrženost, roditelj ili staratelj mu obezbeđuje sigurnu bazu za istraživanje spoljašnjeg sveta, nakon kojeg uvek može da se vrati ‘’kući’’. Međutim, ako je roditelj nepredvidiv, ili...
Školarci sve češće pate od anksioznosti i paničnih poremećaja
Panični poremećaji i socijalna anksioznost sve češći su problemi među decom školskog uzrasta. Prema podacima iz prakse, ove pojave najučestalije su među adolescentima, ali se često dešavaju i kod dece...
Kada detetu dati kašiku, a kada šrafilicu?
Iz knjige: „Samostalno dete ili kako da postanete „LENjA“ MAMA“, Ana Bikova Kada detetu dati kašiku? Kada pokaže interesovanje za nju. Kada se pruža da je uzme ili čak pokušava...
Ja brkam imena detetu i psu :/