Brkanje imena ispostavilo se kao najučestalije među članovima porodice i prijateljima. Mame i tate međusobno brkaju imena svoje dece pa i porodičnog psa
Kada je Sandru Defler profesorka greškom oslovima imenom druge studentkinje, to ju je podsetilo na detinjstvo – svaki put kada bi njena majka želela da pozove neko od svoje dece, ali je bila u žurbi ili besna, oslovila bi pogrešno dete ili čak porodičnog psa!
Kako je Defler pritom i naučnica koja se bavi proučavanjem pamćenja, otkrila je da je ova pojava mnogo učestalija nego što je u početku mislila, i rešila je da je objasni. Tako su ona i njene kolege sa univerziteta Djuk organizovale istraživanje na 1.700 ispitanika.
Brkanje imena ispostavilo se kao najučestalije među članovima porodice i prijateljima. Mame i tate međusobno brkaju imena svoje dece pa i porodičnog psa, dok prijatelji brkaju imena svojih bliskih drugara. Više od polovine od 1.500 ispitanih studenata izjavilo je da su ih roditelji ili prijatelji pogrešno oslovili.
“Mama bi mene ili sestru oslovila imenom našeg psa,” kaže Defler. “Tada mi je to smetalo, ali sad shvatam da je to mnogima dešava. U pitanju je problem sa prisećanjem.”
Naime, stvar je u tome kako skladištimo podatke u mozgu. Sistem pohranjivanja podseća na katalogiziranje kakvo primenjuju biblioteke. Kao što one sve knjige o psihologiji ređaju na istu policu, tako i mi imena članova porodice pamtimo u istom “direktorijumu”, a imena prijatelja u drugom. Greške se zatim dešavaju unutar samih kategorija. Kako dolazi do njih? Kao što u biblioteci možete uzeti pogrešnu knjigu iz psihologije ako ste pogrešili broj signature, tako i mozak može da prizove pogrešno ime iz kategorije.
Posebno je interesantno što se u zbrku uključuju imena pasa, ali ne i mačaka ili drugih kućnih ljubimaca. To nam otkriva drugačiju prirodu veze koju ljudi imaju sa svojim psima. “Verovatno ima uticaja i to što pse mnogo češće oslovljavamo po imenu, a oni su i mnogo društvenije životinje nego mačke, pa ih više doživljavamo kao članove porodice,” objašnjava Defler.
Brkanje imena ne dešava se u svim prilikama, već obično onda kada su ljudi umorni ili besni.
Ako ste skloni brkanju imena, ne brinite se zbog toga – to nije pokazatelj starenja i propadanja mozga, poručuje neuronaučnica Emili Rogalski. “Čudo je što uopšte uspevamo da precizno potrefimo pravo ime, s obzirom na količinu podataka koje pohranjujemo u mozgu,” kaže ona, i dodaje da stres povećava šansu da pogrešimo, jer stvara zbrku u mozgu.
Priredila: Jovana Papan
Izvor: Today.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kako pomoći detetu da prihvati gubitak bliske osobe
Da li je neophodno konsultovati stručnjake u slučaju gubitka roditelja tokom detinjstva ili adolescencije, i da li na savetovanje ide odrasla osoba ili dete? Preporučljivo je, ali ne i obavezno....
Samostalno dete – mali trikovi koji će mnogo pomoći
Velika većina roditelja nema samostalnu decu. Retkost je da nam dete bude od starta tako saradljivo i željno nezavisnosti. Zato moramo to da podstičemo na svakom koraku. Sigurno među vama...
Zoran Milivojević: Kada roditelj vređa
Autor: Zoran Milivojević Postoji velika razlika između izrečene uvrede i osećanja uvređenosti. Ljudi, uključujući i decu mogu se uvrediti na bilo šta, svaki put kada zaključe da ih je neko...
Priča jednog psihoterapeuta – kako roditelj želeći dobro naudi sopstvenom detetu
Ljudi su nam dosadni kada ih ne poznajemo stvarno, kada oni ne poznaju sebe… ili kada mi ne poznajemo sebe. Tome me je naučio moj „najdosadniji klijent na svetu“: Ispričaću...
Ja brkam imena detetu i psu :/