Jedna važna aktivnost mozga o kojoj ne razmišljamo tako često jeste određivanje koliko dugo nešto traje, to jest obrada vremenskih informacija. Ako ne možete da odredite trajanje, onda niste u stanju ni da se pravilno krećete, zapažate niti predviđate. Mercenih je otkrio da kada uvežbate ljude da prepoznaju vrlo brze vibracije na svojoj koži koje traju svega sedamdeset pet milisekundi, ti ljudi mogu takođe da prepoznaju zvuke koji traju sedamdeset pet milisekundi. Po svemu sudeći, Fast ForWord poboljšava opštu sposobnost mozga da vlada vremenom. Ponekad su se ova poboljšanja prenosila i na obradu vizuelnih informacija. Pre nego što je Vili prošao program Fast ForWord, kada mu je zadata igrica u kojoj se od njega tražilo da prepozna predmete koji nisu na svom mestu – čizmu u krošnji drveta, konzervu na krovu – njemu je pogled šarao po čitavoj stranici. Vili je pokušavao da gleda čitavu stranicu umesto da posmatra jedan po jedan njen deo. Posle programa pogled mu više nije skakao po stranici jer je Vili sada mogao da usredsredi vizuelnu pažnju.
Izvestan broj dece je na standardnim testovima ubrzo po prolasku kroz program Fast ForWord pokazao napredak ne samo u oblasti jezika, govora i čitanja nego takođe u matematici, u prirodnim i društvenim naukama. Razlog je možda prosto to što su deca sada bolje čula ono što se događa na časovima ili to što su bolje čitala, ali Mercenih je mislio da je posredi nešto složenije.
„Znate“, kaže on, „koeficijent inteligencije raste. Koristili smo matrični test, koji meri koeficijent inteligencije na osnovu obrade vizuelnih podataka – i koeficijent inteligencije raste.“ Činjenica da je rasla vizuelna komponenta inteligencije znači da rast koeficijenta inteligencije nije bio uzrokovan prosto time što je program popravljao sposobnost dece da čitaju verbalna pitanja na testovima nego su se kod mališana poboljšali mentalni procesi uopšte, možda i zbog toga što se poboljšala obrada vremena. Bilo je drugih neočekivanih blagodeti. Kod neke autistične dece postignut je izvestan opšti napredak.
Odlomak iz knjige „Prilagodljivi mozak“ Normana Dojdža (Laguna, 2015)
Priče o ličnim pobedama koje prevazilaze naučna saznanja o mozgu.
„Moć pozitivnog mišljenja konačno dobija i naučnu potvrdu. Ovo je štivo koje vam menja svest, podstiče na čuda, pobija stvarnost, prekoračujući jaz između nauke i popularne psihologije.“ New York Times
„Fascinantno. Dojdžova knjiga je upečatljiv i optimističan portret beskonačne prilagodljivosti ljudskog mozga.“ Oliver Saks
Otkriće da su misli u stanju da promene strukturu i način funkcionisanja našeg mozga, čak i u poznom životnom dobu, najvažniji je proboj na polju neurologije u poslednja četiri veka. U ovoj revolucionarnoj knjizi koja se bavi pitanjima mozga doktor Norman Dojdž, psihijatar, psihoanalitičar i veoma popularan pisac, predstavlja podjednako vrsne naučnike koji zastupaju neuroplastičnost kao novi pravac u neurologiji i ljude čiji su život ovi naučnici preobrazili i pomogli im da postignu zapanjujuća poboljšanja. U ovoj knjizi pronalazimo i principe koje svi mi možemo da primenimo i dramatičnu zbirku konkretnih slučajeva – žrtve moždanog udara koje su postigle izlečenje, ženu koja se rodila sa samo jednom polovinom mozga, ali je uspela da je preprogramira tako da funkcioniše kao celina, ljude koji su uspeli da prevaziđu ometenosti u učenju i emocionalnom razvoju, da povećaju koeficijent svoje inteligencije ili otklone posledice starenja mozga.
„Prilagodljivi mozak nosi veliki značaj za sva ljudska bića, kulturu, učenje i istoriju.“ New York Times
„Čitaoci će poželeti da naglas iščitavaju čitave pasuse i da potom daju knjigu još nekome kome će biti korisna… Ovo je delo koje povezuje naučno eksperimentisanje s ličnim pobedama, izazivajući najiskrenije divljenje.“ Washington Post
„Lucidno i potpuno opčinjavajuće. Dojdž izlaže jasno, elegantno i živopisno… Delo koje u podjednakoj meri donosi zadovoljstvo i umu i srcu.“ Chicago Tribune
„Izvrsno. Nenadmašno. Progutao sam knjigu.“ V. S. Ramačandran, direktor Centra za istraživanje mozga i saznajnih sposobnosti Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu i autor knjige Fantomi u mozgu: ispitivanje misterija ljudskog uma
