Svaki put kada roditelji umesto zdravog i izbalansiranog obroka spremljenog kod kuće detetu daju novac za užinu iz pekare, ili ga za dobru ocenu „počaste” sa još dva sata igrica za računarom mališana, potpuno nesvesno, svrstavaju u grupu školaraca sa nezdravim životnim navikama. Da takve dece ima zaista mnogo pokazalo je istraživanje Centra za zdravlje, vežbanje i sportske nauke nedavno sprovedeno nad uzorkom od 3.278 osnovaca i srednjoškolaca. Podaci iz projekta pod nazivom „Načini pravi izbor za dugoročno zdravlje” su alarmantni: dovoljno povrća ne unosi 80 odsto mališana, preporučenu količinu voća jede tek svaki treći klinac i klinceza, samo trećina dečaka i devojčica konzumira dovoljno mesa i mlečnih proizvoda, gotovo nijedan školarac ne jede dovoljno žitarica, a obroci 15 odsto njih sastoje se pretežno od masne hrane. Crvenu lampicu kod majki i očeva trebalo bi da upali i saznanje da polovina ispitane dece ima problem da se stepenicama popne do drugog sprata, a da 60 odsto njih nema nikakve fizičke aktivnosti. Za doktore ovakvi podaci jesu zabrinjavajući, ali ne i iznenađujući.
Istraživanja su pokazala da:
– 80 odsto mališana ne unosi dovoljno povrća– tek svaki treći školarac jede preporučenu količinu voća– samo trećina dečaka i devojčica konzumira dovoljno mesa i mlečnih proizvoda– nijedan školarac ne jede dovoljno žitarica– obroci 15 odsto školske dece sastoje se pretežno od masne hrane
– Kada roditelji dovedu dete, retko ko od njih se žali da mališan nema kondicije. Nažalost, takvo stanje se prosto podrazumeva i niko više i ne očekuje da mu dete bude u dobroj fizičkoj formi. Parkovi su većinom prazni jer su dečaci i devojčice za svojim tabletima i laptopima – kaže pedijatar Radmila Kosić.
Deca bi trebalo svakodnevno da imaju 60 i više minuta umereno intenzivne fizičke aktivnosti u vidu sporta, rekreacije, odlaska do škole ili igre. I tu se preteruje, upozorava Kosić. Sve manje dece se rekreativno bavi sportom, a sve je više malih gladijatora, koji na štetu sopstvenog pravilnog razvoja izgaraju u želji da postanu sportske zvezde.
Medicinske stručnjake ne začuđuje ni to da se mališani ne pridržavaju preporučenog dnevnog unosa žitarica, povrća, voća, mleka i mlečnih proizvoda i proteinskih namirnica.
– Zbog previše obaveza roditelji često ne kuvaju, a brza i jeftina hrana koju mališani uzimaju prilično goji i uzima svoj danak zdravlju – zaključuje doktorka Kosić dodajući da se najzdravije hrane deca iz obdaništa jer su njihovi obroci pažljivo planirani, kvalitetni i redovni.
Da najveću odgovornost za zdravlje mališana snosi porodica, smatra i nutricionista Ana Todorović. Mame i tate koje kod nje dođu po savet dobiju preporuku da promenu nabolje počnu od sebe jer kad se svi ukućani zdravo hrane i mališani će picu lakše zameniti salatom.
– Kod dece se slabo razvijaju zdrave navike u ishrani. Kasnije, oni vide i da njihovi vršnjaci kupuju razne grickalice ili brzu hranu pa ni sami ne žele da nose užinu – kaže Todorović.
Uz brz način života i nedovoljno vremena za kuvanje, glavni krivac za kraće jelovnike i poluprazne frižidere u našim domovima je i nedostatak novca. Ali, ako ne možemo detetu da priuštimo da svaki dan jede zdravo, moramo se potruditi da mu izbalansiran obrok obezbedimo bar nekoliko puta nedeljno, savetuje Todorović.
– U ishrani su veoma važne žitarice, mleko i mlečni proizvodi kao što su sir, kiselo mleko i jogurt. Meso i ribu treba uzimati minimum pet puta nedeljno kako bi se obezbedilo dovoljno proteina za rast i razvoj deteta. Povrće je mnogo bolje u svežem nego u barenom obliku, ali mališani često najmanje vole baš salate. Neizostavno na trpezi treba da se nađu i jedna do dve voćke ili ceđeni sokovi – savetuje Todorović, dodajući da bi školarci trebalo da izbegavaju slatkiše, slana jela i prženu hranu.
Autor: A. V.
Izvor: Politika
