“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
Doneti dete na svet tek je prvi stepenik u preuzimanju odgovorne uloge roditeljstva. Dati svoj puni doprinos u procesu socijalizacije i razvoja samostalne ličnosti uz puno uvažavanje ličnih osobenosti, ali i moralnih načela – proces je koji traje godinama, i to bez pauza.
Kada disciplina prestaje da bude vaspitna metoda, a postaje nasilje? Na to pitanje odgovara istraživanje koje je uradila prof dr Jovana Škorić, a koje otkriva zabrinjavajuću svakodnevicu mnogih mladih sportista u Srbiji
Greške u odgajanju dece sastavni su deo roditeljstva, ali mogu biti i korisne ako se uoče na vreme. Većinu takvih grešaka roditelji naprave zbog prenaglašene potrebe da dete zaštite.
Burni razvodi mogu na decu uticati ozbiljno i trajno. Stoga, pod pretpostavkom da je razvod neminovnost, moramo se zapitati šta možemo da učinimo kako bi deca što lakše prebrodila i prihvatila novonastalu situaciju.
Može da se kaže pametni na dedu, sudeći po rezultatima studije o blizancima u našoj zemlji, u koju je uključeno više od 600 blizanaca, jer su za inteligenciju odgovorni geni, dok na školsko postignuće utiče – okruženje
Digitalni svet toliko zaokuplja roditelje da više ne umeju da pripreme decu za život, smatra nemački dečji psihijatar Mihael Vinterhof, upozoravajući da takva deca izrastaju u nesposobne odrasle osobe.
Deca su biološki stvorena da obraćaju pažnju na drugu decu u svojim životima, da pokušavaju da se uklope u njihovo društvo, da rade ono što druga deca rade, da znaju ono što ona znaju.
