Školska užina – šta nam deca jedu, a šta treba da jedu?

Šta je onda zapravo đačka užina – da li je to doručak ili međuobrok? Ako dete doručkuje kod kuće, da li uopšte treba da ima još jedan obrok u školi između doručka i ručka? „Đačka užina bi trebalo da predstavlja dodatni obrok – međuobrok za osobe kojima je potreban pojačan unos, na prvom mestu energetskih a zatim i gradivnih i zaštitnih materija usled veće psihofizičke i hormonske aktivnosti,“ objašnjava Jovo Knežević. Ukoliko deca u školi ostaju pet ili više sati, preporučuje on, veoma je značajno da u tom slučaju bude uvršten jos jedan dodatni obrok – užina, kako bi se metabolička aktivnost dece održavala u normali: „Doručak treba da bude raznovrstan, mora da sadrži i ugljene hidrate (najbolji izbor su žitarice), masti (mlečne ili biljne masnoće) kao i proteine (biljnog i/ili životinjskog porekla). Primer: jaja pržena na svinjskoj masti, kiselo mleko i ražena kifla. Količina hrane za doručak treba da je dovoljna da se postigne sitost. Pritom treba voditi računa da su energetske potrebe različite od osobe do osobe, što znači da ista količina hrane ne mora biti dovoljna za decu istog uzrasta. Ovo je najčešći nedostatak kolektivne ishrane u vrtićima i dnevnom boravku,“ kaže Jovo Knežević.

20 najmudrijih saveta u vezi sa zdravom ishranom

Ipak, mnoga deca preskaču doručak. Kako to utiče na njihov metabolizam i zdravlje? „Ukoliko bilo koja osoba a naročito deca preskaču doručak, njihov organizam ima tzv “negativni energetski bilans” te dolazi do pojačane razgradnje proteina u energetske svrhe, a krajnja posledica je smanjenje mišićne mase, porast mase masnog tkiva, metabolički stres, pa i niži imunitet,“ kaže Jovo Knežević.

Šta je sa užinom đaka koji su u školi u drugoj smeni, a koji su ručali pre odlaska u školu (oko 13h) – da li i šta bi trebalo da užinaju? „Ako se radi o manjem detetu – ono može da ima 2 užine, nezavisno o smeni. Starija deca trebaju da imaju užinu kada su u školi – prva smena između doručka i ručka, druga smena između ručka i večere. Užina treba da je ili sveze ili jezgrasto voće,“ preporučuje Jovo Knežević. „Glavni princip je da se deca odviknu od unosa slatkiša i grickalica, kao i sokova,“ dodaje on.

UMESTO POPUSTLJIVOSTI – SNALAŽLJIVOST

Kad se toliko govori o štetnosti takve ishrane, zašto nam deca ipak svakodnevno završavaju sa nezdravim grickalicama u školskoj torbi? „Ako je roditelj popustljiv, on će detetu pripremati samo ono što dete želi, kako bi ga usrećio i pokazao mu da ga voli. Dečija motivacija je biološki programirana tako da deca veruju da je sve što je prijatno, ukusno, sigurno i korisno, a da je sve što je neprijatno, neukusno, sigurno štetno. To se u psihologiji motivacije naziva princip prijatnosti. Rezultat će biti da će se dete nezdravo hraniti, što može dovesti do negativnih posledica po zdravlje, bilo u detinjstvu i mladosti, bilo zbog loših navika, kada dete odraste,“ objašnjava dr Zoran Milivojević.

Zdrava ishrana dece: 6 načina da steknu prave navike

Maja Petrović, autorka bloga „Vitki gurman“ savetuje da decu naučimo da idu u prodavnice „zdrave hrane“ ali ne po keksiće koji su sve samo ne zdravi. „U ovim radnjama mogu da nađu pečeni kikiriki, suvo grožđe, smenke bundeve i suncokreta. To nisu skupe grickalice. Ja sam već naučila bratance da posle obdaništa ne idemo na sladoled (jer tetka to kupuje jednom godišnje) već u „zdravu hranu“. Moji bratanci u radnji imaju svoje favorite među ovim grickalicama, ali na kraju završimo sa svim tim izmešanim u jednoj činijici,“ kaže ona. „Ovakva kupovina sasojaka za „miks“ je jeftinija, a neće vas iznenaditi aditivi poput pojačivača ukusa – što može da se pronađe u nekim od kupovnih mikseva orašastih plodova. Stavite deci miks u kesicu, dodajte jabuku ili jogurt i imate zdravu užinu.
Recite klincima da sačuvaju male flašice od jogurta. U njih uvek možete da sipate jogurt iz dvolitarske flaše (zbog cena), izmiksovan sa usitenjenim bobičastim voćem, smlevenim orašastim plodovima i smenkama (najbolje u mlinu za kafu), ovsenim mekinjama. Ovo je kvalitetna užina od koje nećete bankrotirati, a može da se pripremi i uveče i laka je za nošenje,“ objašnjava Maja Petrović.

U nastavku: GRICKANJE ISCRPLJUJE PANKREAS