Svi želimo da nam deca vode dug i zdrav život. A najbolji način na koji ćemo to postići jeste da ih odgajamo tako da misle kako je zdrav životni stil nešto normalno. Naravno da postoje bolesti nad kojima nemamo kontrolu, ali postoje mnoga oboljenja koja će mnogo pre pogoditi gojazne i neaktivne osobe.
Dobra vest jeste da ćete veoma lako preneti detetu naviku zdrave ishrane ako vi imate naviku da se zdravo hranite i delate. Zapravo, to je gotovo neizbežno. Ako ne hranite svoju porodicu onoliko zdravo koliko biste želeli, ne poričem da će uvođenje takvih promena biti naporno. To, međutim, neće uvek predstavljati napor, iako vam se sada možda tako čini. Navika je ključna za zdrav životni stil i, kada jednom budete uveli promene, vaša nova navika postaće vam isto toliko laka kao sadašnja. Sigurno je tako.
Ako mislite da je potrebno mnogo toga uraditi kako bi životni stil vaše dece bio zdraviji, radite to u fazama. Postavite sebi rok – možda ćete odlučiti da do maja počnete zdravije da ih hranite, a onda ćete tokom leta raditi na tome da što više vremena provode napolju. Ne postavljajte sebi neostvarljive ciljeve, ali imajte pred sobom jasan plan kako biste ostali na pravom putu.
Zdrava ishrana
U samoj srži zdravog života jeste zdrav način ishrane. I zato je ovde početna tačka poboljšavanje ishrane naše dece. Možda možete, ako to želite, da kupite neku knjigu u kojoj je objašnjeno u kojim se namirnicama nalaze pojedini vitamini i minerali – to može biti korisno, ali to ovde nije osnovna tema. Vi savršeno dobro znate koje su namirnice zdrave i niko ne mora o tome da vam drži predavanja. Mnogo svežeg voća i povrća, dobri izvori proteina, što manje soli i rafinisanih šećera, ne previše masti i, ako je moguće, nikako zasićene masti – ako se toga pridržavate, ne možete mnogo pogrešiti. A kako ćete to da postignete relativno bezbolno?
1. Ne držite nezdravu hranu u kući
Znam da ovo zvuči kao nešto sasvim jasno, ali koliko ljudi poznajete koji se zaista toga pridržavaju? Svakako samo nekoliko, ne previše njih. Činje nica je da će vaše dete morati da pojede jabuku i malo sira ako ne bude moglo da nađe kesicu čipsa ili keks. Ako nestane hleba ili ako je njegova količina ograničena, neće moći da namaže džemom parče hleba i moraće da pojede bana nu ili svežu šargarepu. Ako nema koka-kole, moraće da popije sok ili vodu.
Naravno, vaša deca će kukati do neba kada budete uveli nov režim, ali neće ništa moći da preduzmu u vezi s tim. A za vrlo kratko vreme takav režim postaće im navika.
Osim ako su vaša deca još vrlo mala, pa ne mogu da se žale, nemojte mi sliti da ćete sve to moći da izvedete krišom. Moraćete da budete otvoreni. Evo šta treba da učinite:
-Stisnite zube.
- Razgovarajte sa svom decom zajedno (ako imate više dece) .
- Objasnite im šta to radite i zašto to radite. Ako uspete da smislite način na koji ćete im reći da to činite za njihovo dobro, a da oni ne požele da vas zbog toga udare – čestitam.
- Recite im da im ne zabranjujete određenu vrstu hrane u potpunosti – sa mo je više nećete držati u kući. Iako ona neće biti deo njihove nor malne ishrane, sasvim je u redu da je ponekad pojedu kod prijatelja, na odmoru ili kada izađu s drugovima.
- Razmislite o tome šta bi mogao biti dobar podsticaj za vašu decu da to prihvate – na primer, da ih odvedete u bioskop na kraju meseca (uklju čujući i obavezne kokice) ako se bez žalbi mesec dana budu pridržava la novog režima. Podstaknite ih kako god vam odgovara, samo ih nemojte na kraju nagraditi kremastim kolačima ili sa onoliko čipsa koliko mogu da pojedu (detaljnije ćemo ovo razmotriti malo kasnije) . To će samo učiniti nezdravu hranu poželjnijom, a poruka će biti da namećete re žim uzdržavanja. A vi to ne činite, već jednostavno zamenjujete jedan režim ishrane drugim, boljim.
- Pobrinite se da na stolu uvek stoji korpa s voćem i raznim zdravim grickalicama: nesoljenim koštunjavim voćem, štapićima šargarepe, kockicama sira koji se može jesti s jabukama (ne želite da se prežde ravaju sirom, ali je sir odličan u umerenim količinama i kao dodatak) .
Po istom principu, nije dobra ideja da deca odrastu misleći kako sva ki obrok treba da se završi pudingom. Ako su se na to navikla, morate im promeniti navike tako da puding postane nešto što dobijaju samo ponekad, možda kada imate goste na ručku ili večeri ili samo nedeljom posle ručka. U suprotnom će odrasti očekujući nešto slatko posle svakog slanog obro ka. Mnogo je bolje da odložite tanjir pošto ste pojeli rižoto, šniclu i salatu i da mislite kako je ručak bio odličan nego da uvek mislite kako još nešto nedostaje.
Ako vaše dete želi da na kraju obroka pojede neku voćku, to je, naravno, sasvim u redu. To može biti sjajna navika – uvek uzeti jabuku iz činije po sle obroka.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURA ISHRANE
Više od 6000 poljoprivrednih proizvođača u Srbiji bavi se organskom proizvodnjom
Predstavnici Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju Serbia Organica bili su domaćini panela na kome su zajedno sa ekspertima iz ove oblasti predstavili benefite organskih proizvoda, kao i ulogu domaće organske...
Top lista negativaca među mlečnim proizvodima – gde je tu sladoled?
Piše: prof. dr Jagoda Jorga, subspecijalista dijetoterapeut Mlečni proizvodi su neophodni u ishrani, posebno tokom rasta i razvoja. Nećemo ovde nširoko pričati o potrebi unosa kalcijuma i proteina, to, čini mi...
Zdrave navike u ishrani stiču se – pre rođenja
Deca sklonost ka zdravim namirnicama razvijaju još pre nego što se rode, pošto bebe u stomaku osećaju ukus hrane koju majka jede. Većina roditelja muku muči sa klincima koji povrće,...
Slatkiši – koliko toga sme?
Piše: dr Jagoda Jorga, doktor medicinskih nauka i supspecijalista za ishranu Kada kažemo slatkiši, mislimo pre svega na šećer ali često su kalorije velikim delom iz masti. Pa, pitanje koliko toga...
Voće posle obroka, glupost.