Voleo bih da kažem i nešto o „bekstvu od stvarnosti“. Čujem da se ovim izrazom razbacuje i to u negativnom kontekstu. Kao da je ovakva fikcija jeftini opijat koji koriste zbunjeni, obmanuti i kako je jedina fikcija koja je vredna ona u kojoj se ogleda najgori svet u kome se čitalac pronalazi. Ako ste zarobljeni u bezizlaznoj situaciji, to je neprijatno mesto, sa ljudima koji vam žele loše, i neko vam je ponudio privremeni izlaz, zašto ga ne uzeti? Fikcija koja se bavi bekstvom od stvarnosti je upravo to, fikcija koja otvara vrata, pušta svetlost unutra, daje vam mesto na na kome imate kontrolu, sa ljudima sa kojima želite da budete (i knjige su stvarna mesta); i još važnije, tokom bega, knjige mogu da vam daju znanje o svetu i vašoj situaciji, da vam daju oružje i oklop: stvarne stvari koje možete poneti nazad u zatvor. Veštine i znanje i alati koje možete koristiti kako bi u stvarnosti pobegli.
Kao što nas je Tolkin podsetio, jedini ljudi koji su protiv bega su zatvorenici.
Još jedan način da se ubije dečja želja za čitanjem, je naravno, da se postaramo da oko nas nema nikakvih knjiga, kao ni mesta za čitanje knjiga. Ja sam bio sretan. Imao sam odličnu lokalnu biblioteku dok sam odrastao. Imao sam roditelje koji su mirno mogli da me ostave u biblioteci na putu ka poslu tokom letnjih praznika, i bibliotekare kojima nije smetao mali dečak bez pratnje koji se svako jutro vraćao u biblioteku prolazeći kroz katalog i tražeći knjige sa duhovima, magijom ili raketama, tražeći vampire ili detektive ili veštice ili čuda. Kada sam završio sam dečjom bibliotekom prešao sam na knjige za odrasle.
„Još jedan način da se ubije dečja želja za čitanjem, je naravno, da se postaramo da oko nas nema nikakvih knjiga, kao ni mesta za čitanje knjiga.“
Bili su dobri bibliotekari. Voleli su knjige i voleli su kada su knjige čitane. Naučili su me kako da poručim knjige iz drugih biblioteka. Nije bilo snobizma vezano za bilo šta što bih čitao. Izgleda da im se sviđalo što je postojao dečak koji voli da čita, pričali bi sa mnom o knjigama koje sam čitao, nalazili bi mi druge knjige iz serije, pomagali bi. Tretirali su me kao bilo kog čitaoca – ništa više ili manje – što znači da su me tretirali sa poštovanjem. Nisam bio naviknut da me tretiraju sa poštovanjem sa osam godina.
Čitanje i čitalačka kultura kod dece, u Srbiji i Finskoj ( I deo)
Biblioteke su za slobodu. Slobodu da se čita, slobodu ideja, slobodu komunikacije. One su za obrazovanje (koje se ne završava kada napustimo univerzitet), zabavu, bezbedna mesta i pristup informacijama.
Brinem da su ljudi u 21. veku pogrešno razumeli šta su biblioteke i koja je njihova svrha. Ako biblioteku razumete kao policu sa knjigama, može izgledati zastarelo u svetu u kome većina, ali ne sve knjige postoje u digitalnoj verziji. Ali to promašuje poentu iz korena.
U pitanju je priroda informacija. Informacija ima vrednost, i prava informacija ima ogromnu vrednost. Tokom čitave ljudske istorije, živeli smo u vremenu oskudice informacija, pa je posed potrebne informacije uvek bio značajan, i uvek je nešto vredeo: kada zasaditi kukuruz, gde pronaći stvari, mape i priče. Informacija je bila vredna stvar, i oni koji su je imali ili su mogli da je nabave su to mogli i naplatiti.
Poslednjih nekoliko godina, došli smo od ekonomije koja oskudeva informacijama do prezasićenosti informacijama. Po podacima Erika Šmita iz Gugla, ljudska rasa za dva dana stvori onoliko informacija koliko je čitava civilizacija do 2003. Izazov nije naći retku biljku u pustinji, već specifičnu biljku koja raste u džungli. Biće nam potrebna pomoć kako bismo našli ono što nam zaista treba.
Biblioteke su mesta na koja ljudi idu radi informacija. Knjige su samo šlag na torti: one su tamo, i bibliotekari mogu da da vam ih obezbede besplatno i legalno. Deca pozajmljuju knjige iz biblioteke više nego ikada – knjige svih vrsta: papirne, digitalne i audio. Ali su biblioteke takođe, na primer, mesta koja ljudi koji nemaju računare, koji nemaju internet konekciju posećuju da bi iste koristili bez plaćanja. Ovo je veoma značajno kada je način na koji tražite ili se prijavljujete za posao isključivo preko interneta. Bibliotekari pomažu ovim ljudima da se kreću po svetu.
